Subota 23.05.2009. - RAMBLERS at Caffe BIKER

Details: Category: Caffe BAR BIKER; Created on Monday, 25 May 2009 16:37; Written by Robert M.

SUBOTA - 23.05.2009. - Dan prepun moto-dešavanja, ni sam ne znam koliko moto susreta u Srbiji i okolini na koje čovek može otići. I bi tako, pola kluba se dade na obilazak susreta. Biber i Palfić su otišli kod Šoneta u Doboj, Miki, Kopas i Težla za Šabac, Joca, Sinko, Seba i Zriky za Sentu... A mi ostali? Mi smo pravili žurku i pozvali Ramblers-e da nam malko sviraju, čisto da i mi dodamo još jedan događaj na predugačku listu...

Što žurka zaboga? Pa što bi rekao naš drugar iz No Limits-a - Bane, malo se čovek smori od silnih susreta. Pogotovo ako zapne pa svaki vikend na neki (ili više njih), pa mu nekako ove neobavezne partije, bez programa i sa opuštenom atmosferom dođu kao melem za dušu.

Ali avaj sudbo kleta, i ovi od gore (čitaj: Road Flyers-i) dođoše na istu ideju. Pošto nemamo oficire za vezu, niti diplomatska predstavništva ni mi kod njih a ni oni kod nas, desi se da napravismo partije isti dan! Nema veze, nije ovo prvo zabunjivanje ljudi od strane naša dva kluba. Šta ćeš, veliko selo pa može da "izgura" dve partije u isto vreme.

Koliko sam obavešten nije propala ni njihova, a bogami, ni naša žurka!

No da se vratimo našoj (pošto na njihovoj nismo bili :))) ).

Ovaj čovek na fotci iznad je krivac što su Ramblersi došli u naš mali klub. Kontaktirao nas je i uputio na sajt grupe svoga sina, pa ukoliko nam se svide da ih pozovemo, kaže: nećemo se prevariti! Inače strašan lik, za to nekoliko sati koliko smo proveli zajedno (pošto mu ja dođem čovek za muziku pa se brinem o muzičarima kao neka hostesa), dakle, za to nekoliko sati izmenismo par interesantnih priča o muzici, dudovoj rakiji i mnogim drugim stvarima. I videh da je na mestu, zaista mi je drago da sam ga upoznao. A još mi je draže što sam upoznao bend njegovog sina!

Šta reči o ovom bendu?! Pa, ukoliko vas net nanese na njihov sajt (http://www.ramblersada.com) isprva možete zaključiti da su premladi (ili smo mi malko ostarili?). Pevačica, Gaga, mu dođe najstarija 1988. ostalo sve ispod. I tu čovek može da pogreši! Pomislio bi kako mogu klinci da sviraju Blues (a kažu da im je to omiljena muzika). Moram da priznam da sam imao mnogo problema da spojim njhove mlade likove i tako dobro izvođenje (a zaista nisam ovaj put pio!!!). Uigranost, talenat i zaista muzika koja ispunjava prostor. Istini za volju i oprema koju nose sa sobom (a ovo upravo najviše volimo mi koji se bavimo organizacijama ovakvih stvari) je u potpunosti ozbiljna, tako da mogu da kažem da u odnosu na ono što čovek dobije od ovog benda - cijena je prava sitnica!

No dosta marketinga, molim Ivana donaciju na moj tekući za ovo! :))) Šalim se!

Ali, nije to bilo sve. Kako sam ja bio jedan od organizatora, u početku mnogo brinuh! Kako se u isto vreme dešavala i druga partija nije bilo sve jedno kada do ponoći nije došlo onoliko ljudi koliko sam očekivao. Još su tu neki zli jezici dovodili u pitanje opravdanost organizovanja koncerta!

Ali moram da kažem, pravi drugari su došli (čitaj: oni koji su propustili da odu na neki od susreta). Primera radi ovi iz No Limitsa dođoše iz Sente i to pre mene, tako da sam morao da izletim iz tuš kabine i pravac Caffe BIKER - da me dočekaju! :))

A posle ponoći, su došli i ostali (valjda su čuli da je naša mjuza bolja od one gore :)))) ).

I tako spade kamen sa srca i tada sam mogao da se opustim. A što se tiče Ramblersa, oni su za to vreme sve vreme svirali!!! Počeli su pre 23 časa a završili iza dvojke (uz jednu pauzu od 5 minuta).

Inače, sada posle tri partije koje smo organizovali, mogu da kažem da se polako izdvaja ekipa koja rmbači po partijama za razliku od ovih ostalih. Ali kaže predsednik da se ne nerviram, da je uvek tako i da pored toga što smo svi u klubu jednaki ima i jednakijih. Šta ćeš, u suštini ne radimo mi koji radimo to zato što volimo! VEĆ ZATO ŠTO OBOŽAVAMO!!! :)

Tako mu nekako izgledao sastav ekipe koja je poradila za ovu partiju.

Ko bude malko zagledao ovu grupnu primetiće da nema Bruce Lee-a među nama! A beše glavni lik prošle partije. Mogu samo da kažem da je želeo i ovaj put da bude tako. I pripremao se i ugovorio samnom karate fight ujutro, ali kada mu je žena videla one zajebane četiri čašice zbog kojih je prošli put izgubio um, pokaza samo prstom ka taxiju! Nije ni ona luda! I tako ode pre vremena Bruce Lee... A čašice ostadoše!

Inače kada se ostane tako do kraja partije bude tu svašta. Uglavnom se polagano čisti prostor, sređuje inventar ali se bogami i šali! I nema veće zajebancije od jutarnje. To se ne propušta.

Recimo Maša je toliko bio nestrpljiv da upotrebi metlu, da smo morali da ga smirujemo!

Kukli i Kazi nisu mogli da se smire dok ne odigraj, sada već tradicionalnu, partiju fuce!

A ja sam učio od Guru Munćana kako se pravilno čisti dok je on evocirao uspomene iz mladosti...

Kada se u potpunosti razdanilo i kada je i poslednje smeće nestalo sa našeg vidika, Kukli i Maša donesoše doručak (za nas petoricu dve vekne hleba, nekoliko kifli, pet lepinjica i između 8 i 16 jogurta!!!). Tada mi je sve bilo jasno, kako sam popio samo dva piva i to ovo drugo na silu (uništio me želudac prethodne nedelje, Boro, Boro što si prizivao đavola!!!), shvatih više ne mogu da ih pratim, pogotovo Kuklija! Idemo kući, i to starom dobrom petnaesticom (istina na ramu od 4-vorke).