Putovanja i akcije 2009.

Susret kojim otvaramo sezonu 2009. - SMEDEREVO 24.-26.april

Details

Category: Putovanja i akcije 2009.

Created on Monday, 27 April 2009 14:34

Written by Robert M.

24.-26.april 2009. - Smederevo - JUGOVO - MOTO SUSRET 2009. - MK ULIČNI BORAC

Konačno dođe po planu i programu prvi susret ove 2009. godine. Smederevo vrlo dobro poznajem, do svoje 17-te godine išli smo svake godine kod rodbine za 29. novembar (na svinjokolje). Sneg, tvrđava...Jedva sam čekao ovaj datum i povratak ovom gradu.

Dogovorom je palo da se nađemo ispred kafane BIKER u petak 24. oko 16h. I bi tako...

DAN I

Moram da priznam da sam se veoma loše pripremio za ovu sezonu (čitaj: toliko loše da ni motor nemam :) ). Avaj, sudbo kleta! No Adrijan mi izađe u susret i postadoh suvozač. Na meni je samo ostalo da si nabavim kacigu (uopšte ne znam šta radim u ovoj priči tako nespreman kad ni kacigu ne posedujem) i potrpam jedini rekvizit koji posedujem - vreću za spavanje (kasnije se ispostavilo da mi uopšte nije trebala jer je nisam ni koristio kako treba). I tako sa pregršt opreme sednem ti ja pozadi Dominatora i pravac Caffe BAR BIKER.

Kod BIKERA je već bio deo ekipe koja će ići za Smederevo ali i momci koji su došli da nas isprate. Čekali smo još Kuklija i pokret, negde oko 16:30h, Kukli, Miki, Maša, David, Adi i mua.

Kako smo ja i Adrijan najstarij, ali i ne najmudriji kako se kasnije pokazalo, mi stadosmo na čelo kolone. Moram da nam odam počast na izuzetno korektnoj vožnji - 80h, na propisnoj razdaljini u koloni. I sve bi bilo ok da se nekim likovima, koji su se pridružili koloni, nije probušila guma i to negde pre Pančeva.

Pančevo - Prvi predah na ovoj "dugačkoj ruti" :)

Da je naš član Zriky bio sa nama sigurno bi umro od smeha jer smo stali upravo zbog Yamahe (on je mrski neprijatelj ove marke) kako bi on rekao Yamahumahame ili kak već samo on to zna da kaže.

Ne bi bilo drame da u naselju pre Pančeva, Skrobara valjda, nije nestalo struje baš u tom trenu te smo morali da se "odšlepamo" do Pančeva i tamo nađemo vulkanizera. Kada smo ga našli više smo vremena potrošili na to da ga ubedimo da izvrši popravku nego što je sama popravka trajala. Istina kasnije sve korektno odradio i pri tom nije hteo ni da naplati.

Tako stani kreni, odmori, zapali i stigosmo nekako do Jugova oko 20h. Jugovo je 5 kilometara od Smedereva ka Beogradu starim putem.

Ostalo je da se kamp formira po mraku i uradismo to da kasnije ne bi plakali nad neraspakovanim šatorima. Inače samo da napomenem da rakije na ulazu nije bilo a obećali su. Na sekund me je ova činjenica iznervirala jer sam se setio nevolje u Baroševcu kada sam takođe izvisio od rakije.

Ljudi je i bilo i nije bilo, ali je mesto sasvim odgovorajuće za zajebanciju tako da smo mi istoj i pristupili. Kako je sada ekonomska kriza, u celom svetu pa i kod nas, tako smo mi odlučili da pored ladnog piva koje uopšte nije bilo skupo (80,00 dinara), pristupimo uporednoj potrošnji DVOVOTKATOLA!

Mogu vam otkriti neke od tajnih sastojaka, votka, guarana i neki brlja sokić. Ova opako jaka mešavina je dovela da ubrzo dođe do sledećeg...

Moram da podvučem da na prethodnim fotografijama niko nije povređen i da je to samo skeč koji smo izveli sa našim drugarima bajkerima a sve zbog ogromnog oduševljenja jer smo po ko zna koji put imali priliku da slušamo nama omiljene Blues Delivirse. Sve u svemu dobro smo se sprdali i nismo ni primećivali da je napolju hladno, kako su neki govorili. Zadovoljno polegasmo u šatore (kaže Adi da sam ja zadovoljno spavao pored a ne u vreći za spavanje, šta ćeš, mlados ludos).

DAN II

Kako smo se nakupovali kvalitetnih vreća koje su bile na popustu, mogu da kažem da sam na kraju i izuzetno dobro spavao (ali nakon što me je Adi posadio u istu). Valjalo je doručkovati ali pre svega i popiti kafu. A dok ti nešto ne treba ni ne znaš koliko je važno. Kako u kampu u 08h nisi mogao da popiješ nigde kafu (ili smo mi bili nesposobni da to mesto nađemo), okrenuli smo pravac centar grada da malko obiđemo znamenitosti a ne ko neki naši koji odu do Mostara i ne uspeju da vide most, a o spomeniku Brucee Lee-u da i ne pričamo.

Nađosmo neko kvalitetno kafanče u kome je stalo vreme i koja bi već u 8h prepuna obližnjeg stanovništva. Popismo po kafu i pojeli po ratluk. Kiša koja je padala napolju nije uspela ni za tren da nam pokvari raspoloženje.

Na povratku u kamp, jedva uspesmo da odbranimo vola od gladnih.

Prim. - nijedna životinja koja već nije bila povređena nije stradala u ovom skeču.

Dan je bio izuzetni lep a kiša je odavno prestala da pada. Organizovali smo sebi mini igre na igralištu koje je bilo tik pored nas.

Dok smo se igrali prođu dve devojke pored nas. Krajičkom uva čuh jezik koji sam nekada učio i znao. Nemački! Odlično prava prilika da se upoznamo sa curama iz inostranstva. Povikah: "Deutschland!!!" a Angelika - naša najnovija prijateljica doviknu "Őstereich" (ili kako se već piše).

Kasnije se ispotavilo da je to pevačica benda Rockhead koji su nastupali kasnije to veče i to puna tri sata. Pravo osveženje i uživancija!

Dok su se Rockhead uštimavali ja sam krotio divlje zveri. Navatali smo jednu beloušku.

Eto, koliko meni treba malo da budem presrećan, Angelika i belouška...

Nisam više mogao da izdržim količinu uzbuđenja i zahrkah.

Dok sam ja hrkao dotle se desio defile i desi se jedna ružna stvar, a to bi da Adi pade i to bez kacige i da završi u bolnici na šivenju. Ova činjenica je u mnogome uspela da pokvari dobru zajebanciju, pogotovo ljudima koji su prisustvovali padu. Eto koliko malo treba i nesmotrenost i sticaj nesrećnih okolnosti. Međutim prava stvar je da se završilo kako treba! I treba da nam ostane za nauk.

Subota je za razliku od petka bila prepuna bajkera. Čini mi se da se brojka desetostruko uvećala. Došle su neke drage face a nove su upoznate, kako to red nalaže. Sve vreme dobra mjuza.

Dobro smo se proveli, ko je mogao, tako da se i ogladnilo. Iako sam odlučio da ne napadam volinu, ipak nisam odoleo. Vo, ili BIVO kako sam ga ja nazvao, je bio prva liga!!! Svaka čast momcima.

I krenusmo nekako na jedvite jade da spavamo i legli bi smo nisam na leteo na Olivera. I krenu sprdnja da se ceo kamp orio od smeha do ranog jutra. Glavni junaci: Barska mušica (pank orijentisana devojka koja je uporno pokušavala da dokaže kako je "bajkerski" stil života isprazan i kako smo retardi, inače Oliverova drugarica) i najnoviji drugar iz Aranđelovca, ako se ne varam a uvek me slabo služi pamćenje što se tiče imena, dakle, ako se ne varam - a varam se pošto sam u ovom trenu zaboravio kako se zove. Majku mu... Elem, čovek koji je na brilijantan način uspeo da joj dokaže suprotno! Sporedne uloge: Vudu, Oliver, a kasnije oko 8 ujutro i mnogi drugi...

Poslednje tri fotke su sa filozofsko-pank-jutarnje rasprave o smislu života i bajkerskih skupova. Umro sam od smeha.

I tako ja krenuo na vreme da legnem, a ono svanulo i ljudi počeše da ustaju.

DAN III

I osvanu treći dan, takođe lep ali malko vetrovit, ili bolje rečeno ultra vetrovit. Naš plan da se veremo po tvrđavi pade u vodu jer je Adija rasturala glava. Tako da krenusmo put Bikera. Kako sam ja bio suvozač imao sam dovoljno vremena da promišljam kako put Majilovca sledeći vikend i kad! Da li ići već u četvrtak ili šta raditi a ne uvrediti Saleta :)

Mi smo eto u Smederevu bili, i nismo se pokajali i to hvala Bogu! Ostalo je samo uveče da dočekamo ekipu koja je putovala u Mađarsku kod naših prijatelja na rođendansku partiju. Njihov izveštaj očekujemo uskoro!

VIA MAILOVAC 2009. Vidimo se tamo!