Putovanja i akcije 2009.

Majilovačka priča I

Details: Category: Putovanja i akcije 2009.; Created on Thursday, 07 May 2009 19:20; Written by Robert M.

MAJILOVAC MK STIŠKI ORLOVI - PRVOMAJSKI SUSRET 01.-03.maj 2009.

Gustina dešavanja je, čini mi se, upravo u Majilovcu i u nedelji nakon susreta doživela maksimum. 1. Maj, moto-susret, Đurđevdan i naravno naša (čitaj: moja i moje žene) godišnjica braka. Nije ni čudo što nismo do sada uspeli da napišemo text o odlasku na skup u Majilovac. A nije ni čudo što nisam uspeo da sakupim ekipu koja se već sprema za Brčko, tako da je ovo moj pogled na ovo dešavanje - iliti MAJILOVAC I. A nadam se uskoro i II-gom delu, nadasve zanimljivijem, jer za razliku od mene, koji sam bio dva dana, ekipa je odradila IV-dnevnu akciju i time u potpunosti ispoštovala naše drage domaćine iz Stiških, a pogotovo Saleta (već dugo pominjanog lika na ovim stranicama).

Pa da krenemo u taj Majilovac preko Sirakova...

Putešestvije za Majilovac je počelo već na skupu u Smederevu (24.-26.april 2009.) kada nas je Čaper (saznadoh konačno kako inače zovu Saleta) pozvao da direktno iz Smedereva zapalimo za Majilovac, a ako ne uspemo u tome a ono da se nađemo tamo u četvrtak kako bi učestvovali u grupnom izedanju ovce sa žara i drugih đakonija u vidu pečenih prasića. Nije trebao da nas mnogo nagovara, ČETVRTAK krećemo...

No dođe taj četvrtak i ja, koji sam silno isčekivao odlazak, ostadoh kući ne znam ni sam kako, dok je ekipa već uveliko bila na putu. Jeb ga! No dobro, nadao sam se odlasku u petak sa našim krčmarem Kočobanom. Propade i petak, jer ovaj ode sa Šinkovićem i Palfićem za Bosnu. Avaj sudbo kleta kad nemam motor (moram da se pohvalim da sam od prošlog teksta uspeo da nabavim kacigu, nisam je još platio ali je moja!!!), pa me ispaljuju bre! Nema veze, rekoh sebi, idem ja lepo na prvomajski zaranak na Tisu pa u subotu za Majilovac.

Ovo je fotka podmlatka MK MUŽLJA, i mene dok me još nije u potpunosti obuzeo Duh Prvog maja.

Dok sam se ja glupirao Yugom po Tisi, dotle su Predsednik i svita uveliko uživali u čarima majilovačkog susreta. Ja sam načuo par zanimljivih dešavanja ali bi svakako, ostavio to njima da ispričaju oni to najbolje znaju. Dao bih samo par slika kao ilustraciju i kako bih vam zagolicao maštu...

Elem, kako sam se izdivljao do ranih jutarnjih časova, te stigoh u 6 kući ostalo je samo tri sata da odspavam pre polaska sa Mikijem i Kuklijem za Majilovac, konačno. I tako bi, polupijan ali radostan sedoh sa ženom, Čilom (potpredsednikova ćer), Kuklijem i Mikijem u autić i paljba Majilovac.

Putovanje i nije tako dugo trajalo jer smo bili kvalitetno opskrbljeni alkoholom. Žene su pogotovo bile obradovane kada je Miki izvadi Mastiku is pretinca. A bili smo opskrbljeni i sa Kalama, Kopas je natrpao gepek ovim cvećem kao da smo išli na neki sajam hortikulture a ne na moto-susret. I šta je ostalo da uradim, pa da ih podelim. I što kaže Biber, uskoro je svaka druga devojka ili žena na susretu imala kalu u ruci... A i ne samo žene!

Samo jedna stvar za nauk, ukoliko budete želeli da nosite kale po susretima (ako ikome normalnome to padne na pamet) - KALE FARBAJU odeću opasno!!! Mene su lepo upozorili, ali avaj sudbo kleta, sredio sam i poslednje farmerice... A što se tiče ukusa, Bačo može da vam potvrdi da opšte nisu ukusne, šta više odvratne su!

I tu poče sprdnja... Šta da kažem, žena me je uskoro izgubila iz vida jer nisam mogao da verujem svojim očima koliko se likova okupilo u Majilovcu, inače aktera iz prethodnih članaka. Konačno se nađoh sa čovekom sa kojim sam menjao "dres" u Požarevcu, ali ga ni sada ne upitah za ime. Znam samo da se vrzmao sa ekipom iz Midnight Riders-a.

Bio je zatim tu Oliver, Ilija, baroševljani... ma trebalo bi kucati i nabrajati. I tako negde uveče, oko ponoći, okrenem se ja oko sebe a nema nepoznatog i svi veseli i nude šljivu. Ja inače nikada ne pravim šljivu rakiju jer kad se zaželim iste odem lepo u Srbiju i uživam.

Što se tiče mase mogu da kažem da je u subotu posle podne bilo možda i 1000 motora! Gužva i ludilo - pozitivno!

I tako, Screamers i Kerber and Smak, sasvim dovoljno da se dobro razdrmamo. Ovo je inače bio spoj bendova od kojih sam očekivao kvalitetnu svirku i nisam se prevario! Pilo se pivo i rakija, a Kukli i ja smo, sada već lagano, teturali po susretu. Naišli smo na Predsednika i ekipu koja je mirno ispijala pivo kraj jednog šanka.

Ne znam šta bi svim ovim likovima ali se opasno dadoše u Četnike, i tako su pozabunjivali pola kampa. Vojvođansko-mađarski četnici, svašta! :)

I šetamo se mi tako, kad ono opet neka životinja. Za razliku od smederevskog pitona (mada su se motali pitoni i Majilovcu, potroših pola popodneva da nagovorim ženu da se obgrli sa jednim), dakle, kažem za razliku od smederevskog pitona - BIK! I ne onaj smoreni koji se okretao iznad žara kod Svete na susretu, već veoma živahan! I pobaca Kuklija i mene očas posla. A kažu da su neki likovi uspeli da mu j... kevu.

Zanimljivo iskustvo. Jedino se pitam na koju ću životinju naleteti na sledećem susretu!? Inače, u skladu sa našim humanističko-ekološko i šta ti ja znam kakvim sve stavovima, još jednom da napomenem, da nijedna životinja nije stradala osim ako mene i Kuklija ne računate u životinje!

Žena me nađe negde posle ponoći i nagovori da ih odbacim na spavanje u Saletovu hacijendu (u pravom smislu reči). Istina prvobitni plan je bio da će samo ona i Čila spavati u kuči, Međutim, mene je mrzelo da čekam Bačoa i Belu da izađu te sam zapalio za Majilovac iz Sirakova posve sam. A ovi su se već nekako snašli.

Mi ostali smo se snalazili na različite načine. Biber i Marija u svom šatoru, Kukli i ja u Bačojevom mada smo se dogovorili da nećemo spavati dva dana i da u isto vreme nećemo jesti. Ali prazne priče, tri puta sam stao u red za kobasice sa žara i četvrti put našao neku tortilju i tako je na prazno izeo.

Miki i Sabina su zaspali u Mikijevom autu a ujutru ih je probudila gomila ovaca i prasića koji su obližnji meštani doneli na stočni pijac. Još se Miki čudio u sebi koji je ovci pa se nabila kraj auta i bleji celo jutro, kad je digao glavu ono pijac!

Mene i Kuklija nisu probudile ovce ali nas je zato probudi Rale, koji je nepripremlje ležao pored nas u šatoru (a kako nas je našao ne znam), te ga je ujutru stigla treskavica od silne ladnoće koja mu se uvukla u kosti. Kukli je to rešio tako što mu je prepustio mesto, pokrio ga i izašao da se sunča. Ja sam tražio načina da odem do Sirakova, i uspeh u tome.

- - - - - - - - - - - - - - - - -

Nedelja ujutro, ladovina ispod dunje, taman da ti sunce ne smeta a da ga vidiš. Vetrić pirka a već počinje da se diže temperatura. Domaća šljiva i srpski melos iz kuhinje, taman da se čuje a da ne smara i Sale i ja! Ovaj osećaj ne bih menjao ni za šta na svetu. Tada sam rekao sebi, e Roberte sada si u SRBIJI brale! I želim ovo da ponovim na leto, kada dunja još više olista...