Putovanja i akcije 2009.

Para nemamo, ali zato rakije imamo! - MK MUŽLJA kao sponzor u Lazarevcu!

Details: Category: Putovanja i akcije 2009.; Created on Monday, 08 June 2009 15:31; Written by Robert M.

Počinju ovi naši izveštaji da liče na ruske romane, radnja se sve više komplikuje i naslanja jedna na drugu iz teksta u tekst, pojavljuje se na hiljade likova sa isto toliko nadimaka, a o mestima dešavanja da i ne govorimo. Tako da čovek ukoliko želi sve da isprati i razume mora da posveti ovom sajtu i našem pripovedanju poprilično vremena.

Ali da ja ne davim, da vam ispričam šta se sve desilo u Lazarevcu kod naših prijatelja iz La Moto i kako smo uspeli da stignemo do Kikinde i salaša No Limits-a.

PETAK, 05.06.2009., žurim kući sa posla, pakujem rakije, sedam na Ka-zijevu kavu i pravac Lazarevac...

Jako smo bili srećni zbog činjenice da je Kuk-lee uspeo da nabavi taj j****i igličasti ležaj i osposobi svog krilatog ljubimca za put. Međutim srećni bili nismo nad činjenicom da para nemamo! A bili smo u obavezi da odemo do Lazarevca jer sam se ja prošli vikend drao ko magarac iz sve snage pa još na mikrofon da će MK Mužlja biti sponzor za rakiju kod drugara iz La MOTO na njihovom susretu (pročitati opširnije u tekstu DIVČIBARE-VALJEVO-BAROŠEVAC-VRŠAC...). Kako ne sme da dozvolim da od usta pravim guzicu dileme nije bilo, u Lazarevac idemo, makar i peške. Dobro, skrpismo nekako za benzin i za po koje pivo, ostatak, kome potreba, domaća rakija pa udri. A rakije smo nosili zdravo mnogo. Za potrebe sponzorstva 6 litara (jabuka, voćna, loza, višnja, kruška i kajsija) i za posebne namene još dve lite voćne i dve pljoske dunje. Istina i dunju smo trebali da ponesemo, ali je Seba u poslednji tren upao u pecaru i kidnapovao dunju za Prnjavor i našeg prijatelja Boru. Tako da ovi iz Prnjavora 07 i La Moto rasprave čija je rakija kod koga :)

Žena nas sprema za put...

Navuko sam se odeće ko nesvet pošto sam mislio da će biti kijameta, međutim ispostavilo se da ga nije bilo ali ja to tamo nikako nisam mogao da shvatim, tako da sam poprilično vonjao jer mi se telo upalilo pod tom silnom kožom koju nisam skidao tri dana. Kakva greška! Valjda ću naučiti lekciju za sledeći put.

Inače, da pobrojim ekipu koja je učestvovala u ovoj ekspediciji: Her Ka-zii, Kuk-lee, Mun-čan i Ka-zan kako su me prozvali jer nikako nisu mogli moje ime da prebace na japanski. Tako da mu dođe da smo mi polako ali sigurno formirali podgrupu u okviru kluba. Isprva smo se nazvali Japancima, međutim, ovi iz Kikinde vele da je to više kineski, tako da ispade da smo Kinezi. Nema veze, pravimo svoj podšivak (koji će ispod klubskog prišivka) da se zna!

Put nas je služio najbolje što je mogao i ako je kiša sve vreme pretila. Uspeli smo nekako da je zaobiđemo sve do Lazarevca kada je malko kišilo na samom ulazu u kamp. Istina imali smo mali incident sa krilatim motorom jer je počeo da kuva u beogradskoj gužvi. Morali smo da stanemo na samoj mostarskoj petlji kako bi izvršili neohodne popravke.

Her Ka-zii je uspeo svojim magičnim prstom da opravi motorić te smo mogli veseli i čili da nastavimo put Ibarske.

Na našem standardnom mestu za odmor nismo stali jer je kiša pretila da nas ugrozi!

Mrak je polako padao kada smo došni na naše odredište, jezero Očaga. Prostor je prelep i u potpunosti odgovara potrebama jednog velikog susreta kakav je lazarevački.

Brzo smo postavili šatore da kasnije ne bi imali problema i pravac do pronađemo Gnjat-a, predsednika La Moto, da konačno skinem teret sa leđa. Sreći i radosti nije bilo kraja jer smo zaista obradovali naše domaćine. A bogami, verujem da smo i mnoge druge obradovali.

Lazarevčani sa BAJKEROVAČOM!

Gostili smo se sa jagnjetinom (nas dvojica starijih) i prasetinom (ovi mladi što nemaju pojma šta je dobro) koju smo zalivali sa starom šljivom. Snaga, potrošena tokom putovanja, bi vraćena na svoje mesto tako da su se stvorili svi uslovi za nesmetaj provod.

Nismo se ni okrenuli a već je standard ekipa bila sa nama - Lešnica, Baroševac, Vršac... Počinjemo da budemo veoma uigrani.

Svirala je neka odlična grupa iz Aranđelovca - Pogrešile rode. I ovde stara priča, deca a razbijaju! Pogotovo gitarista. Polako počinjem da se navikavam, al što je mlado mlado je! Svaka im čast. Inače to da su iz Arađelovca sam saznao od jednog od glavnih likova ludila u Smederevu na ovogodišnjem susretu - Vudu-a. Bilo mi je drago da sam ga sreo, ne znam koliko je njemu bilo drago pošto sam gnjavio svojim besedama popriličan broj vremenskih jedinica.

Stigla nas starost, pa se ukočismo... od smeha...

Čaper je iskoristio priliku da me obavesti da će praviti rođendanski parti upravo ovde na susretu. Tako da smo pozvani na jagnjetinu, vino i pivo.

Ekipa nije bila zadovoljna sa činjenicom da treba da čeka subotu kako bi se igrala tako da su započeli svoje igre već u petak. Cilj je bio ugurati Her Ka-ziija u gumu od ulta i na što grublji način preći određenu daljinu i to što pre. Pri tom on drži pivo u ruci koje ne sme da prospe... :)

Vidi se po facama ovih u kadru da im nije baš bilo jasno šta se dešava. Verovatno misle da vojvođani nisu baš pri sebi. Šta ćeš, pobratimi...

Prva noć je prošla u najboljem redu jer je Her Ka-ziii uspeo da nas ne ispovraća, a malo mu je falilo. Vreme je bilo jako prevrtljivo, činilo se da je hladno a u stvari je bilo veoma toplo. Mi smo ko nesveti, pogotovo ja, napizdili na sebe tonu odeće. Ja sam još u full opremi ušao u vreću za spavanje. Tako da samo što nisam umro od toplote. Probudio sam se nervozan kao pas, bio živa voda. Ne smem ni da pomenem da uopšte nismo mislio o činjenici da će sunce izađi kad tad, tako da je pičilo direkt u šator. A u šatoru nas četvorica što mu dođe 8 muških nogu! Pa ti vidi...

Jutro je tek pokazalo svu lepotu prostora. Pravac jezero na umivanje pa na kafu kod Gaje. Jadan čovek je nakuvao par kubika kafe, a pritom mu je svaka bila valjana. Nisu stigli da nakupuju plastičnih čaša koliko je kafe delio.

Kafa, Bajkerovača, gomila bureka i valjana zajebancija. Inače što se tiče hrane, domaćini nisu štedeli. Petak - kotlić prepun divljači, jagnjetina, prasetina. Subota - riblja čorba i suljpa i to toliko da smo mogli sipati i po pet puta! Moram da odam čast likovima koji su spremali riblju čorbu, za razliku od većine susreta bila je izuzetna. Nedelja - bureci, ludilo... A da ne pomiljem i Čaperovo jagnje...

Za jutarnjim stolom je, između ostalih, bio i Baja. Morao sam da fotkam njegovu "iskusnu" dozvolu, cifre sve govore...

Ko ne vidi, za A položio 1978. tada sam ja imao godinicu!

Nakon jutarnjeg druženja i par Bajkerovača, krenusmo u obilazak Lazarevca. Pošto mi volimo da malko prošetamo. Obišli smo centar. Kod pravoslavnog hrama nas navatoše muzičari te smo morali da pobegnemo - jer kao što rekoh para nema.

Nakon šetnje popodnevna dremka, sedeljka sa Stiškima i nakon toga malko profesionalnih obaveza u vidu marketinga i promocije klubskih aktivnosti - tj. MOTO-SUSRETA.

Ekipa je polako pristizala i punila prostor do maksmimuma kapaciteta.

Vidi se da su bajkeri uredno parkirali motore kako bi svi stali. Svaka čast!

Došlo je vreme i za ozbiljniji obrok da nam alkohol ne bi došao glave. Ovoga puta, kao što rekoh, kazani puni izvrsne riblje čorbe i pasulja spremni da nahrane sve goste. Muzičari nisu propustili priliku da nam obed učine još prijatnijim. :)

Na drugoj strani jezera ekipa je već počela rođendansku proslavu za Čaperovim stolom. Jedino jagnjetina nikako da stigne. Čekali smo je do mrklog mraka, ali ko čeka - dočeka!

Kuk-lee je to vreme iskoristio da kontemplira u šatoru i produhovi se. I sada je premudar!

Negde u večernjim časovima dolazi ekipa koja je bila u Kanjiži. Moja žena (čisto da vidi kako se ponašam), Zoli, Bela i Šinković.

Mun-čan je konačno uspeo da sprovede u delo svoj plan da se valjano okupa u jezeru. A i vodoskok mu je bio trn u oku tako da se nije smirio dok ga nije osvojio. Ova druga fotka je veoma lošeg kvaliteta jer je bila noć i daljina nije išla u prilog. Na njoj se vidi kako Mun-čan stoji na vodoskoku.

Parti je tekao svojim tokom kako to već biva. Jagnje je došlo ali ubrzo ga i nestade. A naša ekipa II krenu kući, da stignu.

Paja je konačno parkirao svoju paklenu mašinu a mi polako krenusmo na lalanje, ali sad se nismo dali prevariti što se tiče pregrevanja.

I završi se i subota. Što se tiče nedelje - doručak, kafica i polako da se pakujemo. Jedini propust u celoj organizaciji beše to da Sidro nije izdržao i umesto da spremi kiselu čorbu za ispraćaj, on zaspa u kolima. Istina nije bio sam jer mu je pečeno prase pravilo društvo.

Prazne boce popijene Bajkerovače su bile jasan znak da slobodno možemo da krenemo kući. Poslednji pogled na jezero Očaga i put pod noge ALI NE KUĆI, VEĆ U KIKINDU! Da, da, nismo mogli da dozvolimo sebi da odemo direktno kući već smo išli preko Kikinde. Ali o tome novi članak kada se vratim sa sastanka u klubu. Već kasnim...