Putovanja i akcije 2009.

Jedan "uobičajen" ponedeljak i sastanak u klubu...

Details: Category: Putovanja i akcije 2009.; Created on Tuesday, 30 June 2009 07:36; Written by Robert M.

Dan je bio uobičajen, ali sastanak nije. Više se kuvalo i jelo nego što se sastančilo! Ali, treba s vremena na vreme uneti neke promene u funkcionisanje kluba da ne bi bilo dosadno.

Prilažem ovaj izveštaj o ovom neuobičajenom sastanku dok čekam ove što su bili po susretima da mi dostave svoje tekstove. Ja sam ovaj vikend uzeo sebi "slobodno" i posvetio se proizvodnji rakije Bajkerovače.

- - - - -

Dakle, dan je 29.06.2009., sastanak kluba kod Kopasa u Hangaru...

Razmišljali smo na koji način da povećamo posećenost sastancima u klubu jer u poslednje vreme, kako je otoplilo, sve je manje ljudi koji aktivno učestvuju u radu kluba.

Nekako se poklopilo da su Munćan i Oskar nahvatali rukama popriličan broj šarana te je određena količina završila u mom hladnjaku - za klubski kotlić.

Ad hoc - organizovasmo kuvanje kod Kopasa u hangaru i to baš u vreme održavanja sastanka.

Moram da primetim, da je veoma zanimljivo da kada sekretar Seba pošalje uobičajenu poruku za sastanak u Bikeru, mali broj bajkera iz kluba pročita istu. Dok je, kada je poslao poruku da se kuva u hangaru, broj lica koji je pročitao poruku bio izuzetno velik.

Verujem da su pređašnja iskustva sa žurki iz hangara učinila da odziv bude izuzetno velik.

Neki su čak i prilagodili svoj prevoz trenutačnom hendikepu!

Mom sinu se izuzetno svidela činjenica da se Ormai pojavio sa četvorotočkašem. Inače naslednik je polako ali sigurno osvoji sve bajkove iz ergele MK Mužlja, i moram da priznam da mu zavidim.

Dok je ekipa čistila ribu i luk za riblju čorbu, ja sam iskoristio priliku da ispečem nešto malo gilica koje mi je ostalo u hladnjaku. Tačnije, ispekao sam 7 kg gilica na opštu radost prisutnih (osim par njih, kao na primer Bibera). Gilice su mu došle kao grickalice da prekratimo vreme do čorbe.

Gilice sam pekao negde oko 3 sata. Isprva smo smestili štand sa gilicama izvan hangara, da ne smrdi previše, međutim kasnije kada je pao mrak morali smo da uđemo u hangar. Dok sam se ja borio sa gilicama, dotle je ekipa savladavala ribu i seckala luk, kao što rekoh.

Kritičan broj ljudi za dobar parti se polako okupi i počeše da padaju prva pivca za slobodu. Donešene su dve gajbe piva, ladnog. Ispostavilo se da nisu bile dovoljne da zadovolje našu potrebu za osveženjem, te kasnije Kočoban, kao profesionalni krčmaroš, poče da snabdeva ekipu pićem odlazivši sa praznim a vraćavši se sa punim bisagama piva.

Moram da priznam da su svi uzeli aktivno učešće u ovoj klubskoj aktivnosti, neki čistili ribu i luk, nekli pekli, neki kuvali, drugi donosili piće, brinuli se o muzici, čuvali mog sina, skupljali smeće i prali sudove... Kolektivni duh je u potpunosti zavladao ekipom.

Istina, Ormai je bio sprečen da bude aktivan učesnik, ali je zato davao zdušnu podršku celokupnoj akciji.

Kada sam završio sa gilicama, mogao sam da polako pređem na prženje šarančeta - koga je bilo na pretek zahvaljući, još jednom podvlačim, Oskaru i Munčanu!