Putovanja i akcije 2009.

Kod VLASI - Petrovac na Mlavi - 10.-12.juli 2009.

Details

Category: Putovanja i akcije 2009.

Created on Friday, 17 July 2009 20:15

Written by Robert M.

Ako nekada postoji dilema da li da se ode na neki susret ili ne ovoga puta toga nije bilo. Međutim, kako to već ide, ispalo je tako da je baš bilo kritično i umalo da ne odemo zbog kajsijeve rakije, tj. kajsijeve komine koje je stala sa radom nekoliko dana pre ovoga susreta te ju je valjalo ispeći! Samo sam se plašio da taj golem posao nećemo uspeti da odradimo do petka. No, iako smo malko kasnije krenuli nego što smo mislili, u petak smo oko 10-ke uveče, već radosni ispijali pivce sa Aranđelom i Bobijem dok nas je usluživao Nešo - naši domaćini.

A pored domaćina bili su tamo i, pretpostavljate već, Kristijan, Čokanlije - Duća, Beli  i Paja, red Gonzalesa - Ivica i Ilija, malko Stiških - Piculj, Čaper i ostatak ekipe, Ana Marija i Leo - Road Flyers, Struja, Vudu i žena mu Mara ... i šta ti ja znam već. Čini se poprilično valjana ekipa za pravljenje dobroga partija...

No, ipak bih na početku priče da se vratim na kajsijevu kominu.

Mi smo veoma ponosni na našu Bajkerovaču (prim.aut. domaća rakija u bojama kluba). A da bi Bajkerovače bilo valja rakiju peći. Trenutno je sezona kajsija i bresaka, a kajsija je poznata po tome da nema pardona prema onom ko je peče. Njoj se valja povlađivati, tako da nema nikakvog odlaska na susret ukoliko je komina pred pečenje (kako je uistinu i bilo).

Cele nedelje pred susret u Petrovcu, Vesela mašina je neprestano radila u Fabrici ludila (kako to kaže Čaper). Kuk-lee, Kazi-lee i ja smo bili glavni majstori, dok su nam se pridružili i ostali iz kluba kako bi nam pomogli da što pre posao dovedemo do kraja (a i malko da uživaju u blagodetima moje garaže kojih ima na pretek). U nekoliko sledećih slajdova  ću pokušati da vam dočaram kako to obično biva kada se rakija peče u nas.

Ovo je dok su svi zdravi i normalni. Obično je to dok je napolju još svetlo. Ali kako se približava mrak tako pada i mrak na oči...

Istina ne pada sam omrak na oči, već i odeća pada...

Kasnije sve već prelazi svaku meru uljudnosti i dostojanstva, ali zato naša rakija ima takav ukus, miris i delovanje...

(instalirao sam novi plug-in tako da male fotke možete da uvećate klikom...)

- - - - - - - -

I tako, umesto da krenemo u 9h ujutru u petak, kako smo planirali a kako je krenula ekipa koja je išla za Mostar, mi krenusmo uveče u 6 sati. I to bez Mun-čana i Kuk-leeja, što mu dođe da smo od 40 ljudi iz kluba samo Kazi-lee i ja bili na putu za Petrovac. Nema veze, nama je i to dovoljno da se dobro prosprdamo.

Putovali smo lagano i stigli negde oko 21 čas. Istina, kada smo napustili sam grad Petrovac na Mlavi, put do susreta nam se izuzetno odužio jer u stvari nismo imali predstavu kuda idemo. Krenuli smo sasvim nepripremljeni.

Stigli smo po samom mraku. Prvi utisak, strava!!! Sa puta se silazi na prostor ispred Mlave (iliti što bi rekli neki za sve reke - Morave), drveće, među drvećem mnogo motora i ljudi. Nikako nismo mogli da se objasnimo sa ljudima na ulazu odakle smo, jer smo prišili, i jedan i drugi, vrščanske prišivke iznad svojih. I tako ostadosmo mi iz MK Vršac.

Ultra mega - giga toplu dobrodošlicu primismo od Aranđela i Bobija koji su bilo veoma raspoloženi, a tu je i bio ostatak ekipe sa početka storije. Kristijan je već kupio pivac i sručismo ga niz suva grla a da ni kacige nismo skinuli.

Ljupče nas je dočekao sa večerom - prasići, jagnjići i pilići. Istina ja sam ostao bez jagnjetine jer smo odlučili da je mudrije da sklopimo šator pre nego što se ožderemo. Kasnije ga sigurno ne bi sklapali. I tako dok smo mi sklapali šator, ekipa smaza jagnje. Ja bih vidno potrešen dok to Kazi-leeu ništa nije značilo.

A gde smo postavilu šator! Pa to je bio susret u malom. Svi smo bili na istom mestu koncentrisani oko šatora Majilovčana. Ovi su tamo bili još od četvrtka, a Piculj se nije pomerao od istog (valjda samo kada je išao do wc-a).

No nekako se dočepasmo večere i nakon nje na koncert - prvo Mančule a posle neki vrlo kvalitetan bend (ime mu ne znam, mada sam se upoznao sa ljudima, sva sreća u potsetnice). Ekipa zabave i šale je uskoro završila i na samu binu! Ovo nam već postaje tradicija!

I nije samo struja bio na bini...

No, bilo kako bilo, šetah se ja od bine do Piculja i nazad i polako krenuh ka šatoru, ni sam ne znam kad.

- - - - - - -

Zaboravih da kažem, da je g-din Vudu bio specijalni promoter Bajkerovače. Čim smo sišli sa motora, začuh iz tame poznat mi glas: "Gde je rakija?!". Beše to Vudu. Ni pet ni šest, litar ipo rakije bacih u njegovom pravcu i to je bilo poslednje kada sam je video. A čovek je stvarno odradio prezentaciju na kakvoj mogu da mu zavide i profesionalci poput Avon dami i ovih što prodaju osiguranja i slično. Sutradan je ceo kamp pominjao našu rakiju - ili barem svi koji su uspeli da je probaju.

Vudu u akciji - prezentacija vrsnim poznavaocima ljute tekućine.

- - - - - - - -

E opet zaboravih nešto da kažem, šta ćeš alkohol pomutio um a i prošlo je već par dana.

Elem, kiša jedino nije padala na putu ka Majilovcu i na putu kući, ovo ostalo... Nama to nije predstavljalo problem, kao što nije predstavljalo problem ni činjenica da nismo valjano montirali šator te su nam kacige bile pune vode. Ali Kristijan nije delio sa nama isto mišljenje, bar što se šatora tiče. Te je sa momkom koji me je u mnogome podsetio na Olivera iz Smedereva, montirao dodatnu opremu na svoj šator, kako mu nebi ovaj kisnuo.

Ovaj dodatak se može kupiti u Louisu, dosta je jeftin a i pakovanje mu je malo - sasvim prigodno za bajkere. Jedino je postolje malko teže, ali se radi na rešavanju tog problema.

- - - - - - - - - - - - -

Tako, kažem, legoh ja i probudi me neka lupnjava kraj moje glave. Kad shvatih, to neko cepa drva na korak od mene. Brzo navukoh kacigu, jer kaciga glavu čuva i izletoh iz šatora u potrazi za vodom.

Ekipa je već polako poustajala i pičila rakiju, ovoga puta domaću šljivu.

Piculj je polako pristavio pasulj iako su domaćini  već uveliko spremali gulaš od divljači! Ja sam kasnije jeo i od jednog i od drugog. Ovaj od divljači mi se veoma svideo, te sam, na zaprepašćenje Mare, polizao tri tanjira. Na to sam bacio još jedan tanjir pasulja i za kraj još jednu vešalicu, da se nađe. Inače nisam mnogo jeo :)

Prepodne je brzo prošlo, uz rakiju kako to samo zna i ume i krenusmo da odmorimo da budemo orni za poslepodne.

Nakon kratkog odmora u akciju lepljenja plakata i promociju našeg moto-susreta.

Usput smo razmenili promo materijal sa Markom iz Road Kingsa.

Nanovo  šator i odmaranj (ne znam šta mi bi taj dan ali rakija je mlatila ko luda, verovatno nisam navikao na šljivu). Ponovo me budi neka buka, trzam se i tražim kacigu, kad ono Čaper se dere da izađem jer je doveo Boru, da se konačno upoznamo u realnom svetu a ne samo on-line. Jaoooo, a ja na četiri noge jer nisam još pri svesti...

(Molim g-dina Boru da mi dostavi fotku kada izlazim četvoronoške iz šatora.)

- - - - - - - -

Kad sam se povratio, pravac da popijem po koju sa braćom iz Prnjavora. Da razmenimo po koju pre nego što padne mrak i krene ludilo.

A mrak i ludilo...

Tu se zaboravih pa i nema fotografija mnogo, možda je tako i bolje :)))))

- - - - - - - - - - - -

Leganje, deranje i ustajanje. E konačno, nakon tri dana, a to mi se redovno dešava, uspeh da malko uživam u prirodi oko sebe. A mesto na kome se održava susret - predivno. Reka Mlava, drveće i Homolje koje počinje upravo na ovom mestu.

Na putu kući iskoristismo priliku i sa Kristijanom se dadosmo u oblizak jednog manastira i vožnju prelepim krajem.

Opraštamo se od domaćina uz žaljenje jer nismo otišli na slavu kod Bobija i Neša, stvarno smo bili iscrpljeni! Ostaje da nam se to ne desi iduće godine!!!

- - - - - - - - - -

Inače sada kad ovo pišem bi trebao da sam u Adi ili u Pančevu. Ali avaj, sudbo kleta, novaca nikad dosta a sada polako i snage. Ruška ima da nam sve po spisku!!! Nadam se da će neko od ekipe otići...

- - - - - - - - - -

Pišemo se i čitamo!