Putovanja i akcije 2009.

Gore slavili Road-i, A BOME SLAVIO I JA - 32. rođendan 22.08.2009

Details

Category: Putovanja i akcije 2009.

Created on Sunday, 30 August 2009 15:48

Written by Robert M.

Rođendan mi inače pada tačno 24.avgusta, ali kako se potrefilo da su Road Flyers pravili susret i to od 20. - 23.avgusta, rekoh sebi: nema pogodnijeg datuma za proslavu od 22. subota, tu će biti većina dobrih drugara iz drugih klubovai i valjalo bi ih dobro ugostiti i počastiti u trenucima odmora od gužve malopre pomenutog skupa.

E, neko bi to prokomentarisao da smo terali kera i inatili se ovima gore, međutim ni na kraj pameti mi to nije bilo. Žurke bi u bajkeru svakako bilo, ljudi bi me obišli svakako jer kada je naš susret bio nisam imao vremena ni da pišam a ne da se družim sa njima. Ovoga puta je bila prava prilika da svi oni svrate do moje ЊОМДЕ (pecare), da probaju razne vrste rakija, a na kraju, što da ne, i uživaju u čarima klubskog roštilja.

Dakle, sve je počelo još u petak kada nas je obišla ekipa iz Kostolca, La Moto, Čokanlija, Istočnog Sarajeva i Vršca (koji su kao pobratimi prvo svratili do nas!). Sve smo ih dočekali u klubskim prostorijama i kvalitetno napojili pivima. Sve to je trajalo do ranih jutarnjih časova kada sam se negde oko 05 vratio kući. Ja nisam fotkao u petak, ali su Rade iz Čokanlija i Jumbo iz La Moto to radili. Dok  mi ne dostave originalne snimke evo po neke koje sam skinuo sa Radetovog Facebook-a.

Što Rade ima zanimljivu majičicu, jedino ga jebe podešavanje aparata tj. datuma na istom :)
- - - - - - - -
I kažem, došao ti ja ujutru u petaka kući kad u 06 zvoni telefon, službeni, jedno deset puta! Zaboravih da vam kažem da sam bio dežuran cele nedelje pa i ovog vikenda. Avaj sudbo kleta, na teren. Ja sam bio pripitiji od lika koji je pravio sranje i zbog koga su me zvali na intervenciju.
Dobro, nekako odradismo koleginica i ja slučaj i pravac kući - u krevet! Ili sam samo to tako mislio. Nije prošlo ni petnaestak minuta kako sam oči sklopio kad mi opet zvoni mobilni. Čaper! "De ti je kuća, ja krenuo peške sa susreta kod tebe..."
Dobro, ustaj, nije mi suđeno da spavam, bilo kada mi pravimo susret, bilo kada braća odozgo. Palim auto i po Čapera da mi se ne izgubi.
- - - - - - - - -
Dunja za dunjom, spikamo ti mi ispod breze a ja se mislim u sebi kako da kažem čoveku da imam teren u podne. I mislim ti se ja kad dođe predsednik Biber, e to će rešiti problem. Skočim ja do grada, obavim svoje dok su ovi nastavili da se druže.
- - - - - - - - -
Kada sam se vratio, ne vidim nikoga. U rekoh sebi, imaću vremena da malko odmorim pre nego što dođe ekipa u posetu mojoj pecari. Kad uđe ja u kuću, a tamo Čaper. I ne bi ja više pisao o njemu, samo ću reći da se na susret nije ni vraćao do nedelje, kada ga je neko vratio ujutru u kamp. :) I zato mi je veoma drago jer čovek nije mogao da dođe na naš susret, opravdano - ZBOG GUČE! (a hiljadu puta sam mislio o tome da ne pogodimo Guču,...)
- - - - - - - - -
I tako pili mi i polako se okupi ekipa iz Lešnice, Lazarevca, Baroševca, Vršca, Doboja i ne znam ti ja odakle već. Pio se Glok sa Glokom, Glok sa Pelinom, Glok sa Šipurkom, Dunja, Kajsija... Evo nekoliko fotki sa tog popodnevnog mini-susreta u mom dvorištu i Њомди.

Podmladak i naše žene.

A neko je uspeo i da malko odmori za razliku od mene...

I tako, okrenu se još par ekipa, ja provedoh sa svima u čašćenju i zdravlju! Sve vreme Čaper je odmarao i spremao se za večernju žuraju.
- - - - - - - - - -
Uffff, umalo da zaboravim da napomenem da me je ekipa ispred Lešničansko-Baroševačko-Lazarevačkog okruga obradovala poklonom. Zlatan prsten, nije ni čudo, svi rade po kopovima pa im puni džepovi zlata a oni tu meni pominju neki ugalj... :)

Baš su me obradovali! Kasnije sam dobio od Kuk-leeja i ostatka japanske ekipe kamen, deo Biker-a. Od kluba mašinicu za brijanje da ličim na čoveka, samo što nisu razmišljali o tome da ću sad imati problema jer me niko po susretima neće prepoznati bez brade... Moraću ponovo da's upoznajem s ljudima :)
Ova dva poklona sam primio već u Bajkeru, gde se uveče održala rođendanska partija. A tamo...
- - - - - - - - - -
Reći ću samo da je otišlo par buradi piva, da se ispeklo 25 kila roštilja, da je bilo, kolko sam ja video 10 klubova  na rođusu što mu dođe oko 80-tak ljudi što uopšte nije loša cifra za jedan mini-susret, pardon htedoh reći - rođendansku partiju.
Par fotki ilustracije radi...

Poklon od Japanaca...

Kristi je u pravu kada kaže da nema ni jednu normalnu fotku... Pitam se što? :)

Namuči se Kopas, pržio je to meso par sati!
I tako žurka je trajala do kasno u noć ili bolje reći u rano jutro. Ja sam se polako iskrao jer više nisam mogao da podnesem drugu nedelju nespavanja i alkoholisanja.
Još jednom se zahvaljujem svim ljudima i klubovima koji su mi bili na rođendanu, klubu koji me je podržao i tako to... Šta reći, ostaje mi samo da odem kod Kočobana, da mi obračuna ceh... brrrrrrh

Pozdrav iz ЊОМДЕ i Bikera, i VIDIMO SE IDUĆE GODINE NA ROĐUSU!!!

p.s. Rade je autor fotki koje su sa blesavim datumom! Ovo zbog autorskih prava :)