Putovanja i akcije 2009.

Malo proputovanje kroz Srbiju - 03.-06.septembar 2009. - Baroševac, Lazarevac, Valjevo, Kikinda, Deonica

Details

Category: Putovanja i akcije 2009.

Created on Tuesday, 08 September 2009 08:20

Written by Robert M.

Imao bih svašta da vam ispripovedam pa se sve nešto mislim odakle da krenem! Pre ovog malog proputovanja bih samo spomenuo, mada će jedan ozbiljniji članak biti i o tome, dakle, spomenuo bih da je naša mala kafana klub BIKER umrla, tj. neki loši ljudi nisu želeli da produže ugovor o izdavanju. I ne bih ja tu više gnjavio pričom, već ću u nekom od sledećih članaka da se pozabavim ovim pitanjem!

Drugo, dok je jedna ekipa putovala za Mađarsku, druga je putovala za Pulu. Pretpostavljam da i oni imaju šta zanimljivo reći, ali avaj sudbo kleta, kada bi dan trajao barem 36 sati...

I tako, pored ovih zanimljivih tema ja bih se posvetio malom proputovanju Kolubarskim okrugom, možda i poslednjem na motoru ove godine jer počelo je da ladi a i skupova polako prestaje da bude!

Ovu vesela ekipa čini odbor za ispraćaj i deo ekipe koja će učestvovati u proputovanju. Putovali su Kazi-lee, Ko-čoban, Vaštaget i moja malenkost, dok su nas pratili komšija Robert, Bela bači i Kuk-lee (koji nije mogao da učestvuje u turi na opštu žalost!).
Beše to četvrtak, 03.09.2009. godine, negde oko 14 časova. Čekamo da istekne poslednji kazan za ovaj dan i paljba za BG de se nalazimo sa Kristijem i ekipom iz MK Vršac...

I DAN

Da, već po ko zna koji put, vreme polaska određuje moje malo kazanče od 160 litara. Ali nema veze, opraštamo mu jer da njega nema ne bi bilo đakonija u vidu silnih rakija, po kojima smo polako ali sigurno postali poznati u bajk svetu.
Elem, primetili ste da je jedan član, da kažemo, ne-bajker. Da reč je o Vaštageti, koga smo poveli sa nama da oseti draži ovakve vrste druženja. Ovo je bio poklon njemu od klubu jer nam je izrezbario klubske boje koje će krasiti zid buduće kafane kluba (i o ovome imam šta reći ali kada dođe vreme za to!)

Kao što rekoh, krenuli smo negde oko 14 časova ne bi li se sastali sa MK Vršac negde na OMV pumpi kraj Beograda. Pre samog susreta odmorili smo i mezetili konzervu prerađenog svinjskog mesa u Kovilovu, nedaleko od samog Beograda. Odveo sam ekipu tamo da im pokažem šta je to luksuz!

Kazi-lee je imao nekih stomačnih problema pa sam mu predložio da je konzerva mesnog nareska pravo rešenje za njega :))))))
- - - - - - - - - -
Negde oko trojke, OMV pumpa, Čika Paja, Čika Beli, Kristi i Dragana (koju sam iz poštovanja mogao da stavim na prvom mestu al' sam posve nekulturan) i nas četvorica planiramo dalji zajednički put do Baroševca, koji je prvo ozbiljnije stajalište na našem proputovanju Kolubarskim okrugom!

Kao što ne vidite, jer ne obraćate pažnju na sitnice, Kazi-lee i Ko-čoban ne piju pivo (jer voze)! To ti je klubska disciplina!!! Dok smo Vaštageta i ja to dopustili sebi, ali samo umereno.
- - - - - - -
Palimo kroz Beograd, i gužvu i prvi sledeći odmor na NAP-ovoj pumpi na Ibarskoj negde ubrzo kada se napusti glavni grad. Predah Gaga i ja koristimo da sms-om obavestimo jednog od domaćina - Radeta, da nismo u mogućnosti da odgovorimo na poziv, te da odlažemo naše viđenje sa njima. Neko vreme je čovek i verovao, pogotovo dok mu je Gaga objašnjavala zbog čega ona i Kristi nisu u mogućnosti da dođu, međutim moj sms ga je ubrzo otreznio... Smeh, gutljaj pivca i nastavljamo.

Pretpostavljam da opet ne vidite šta drži Ko-čoban u ruci. Ovo treba pohvaliti na sledećem sastanku.
- - - - - - - - - - -
Stižemo taman na vreme u Baroševac kad ono prvi lik koji srećemo - iiiiii ko će da pogađa? Da, u pravu ste Zlaja. Čovek koji je svugde prvi!
Ulazimo u dvorište kluba a tamo mili nam likovi iz La Moto i Čikanlija koji su zajedničkim snagama isterali ovu partiju do kraja što se tiče mesišta i piva! Kažu da je Duća bio glavna poluga, i ne sumnjam, koliko ga poznajem domaćin je nema premca!

Bilo je tu boja ne zna im se broj. Mali susret. To će vam Rade najbolje reći pošto on vodi statistiku skupa, kaže bilo nas 200 miliona :) Neće da preterujemo, ali zaista broj ljudi na zavidnom nivou!
Hasalo se nekoliko pečenih prasića i roštilja koji je stigao iz Lazarevca. Pravi primer kako klubovi mogu lepo da sarađuju. Za pohvalu!

Bilo je tu svakakvih ludorija, recimo ja sam u nekoliko navrata, kao i Kazi-lee, išao gore da spavam, pa sam se vraćao pa ponovo opijen odem na spavanje i tako u krug. Silazio sam bez patika, pa bez gaća, pa sve to zabeleži papparazo (ili kako se to već piše) Rade (sad garant dila fotke za dobre pare).
Kristi je napao šank, Paja Krš uništi litar Bajkerovače Dunje, Beli i Čika Paja se tumbali na krevet i niz njega, dok je Aleksa umislio da je na nekom vašaru i da je DJ na autodromu (ili kako se već zovu oni autići na sudaranje).
- - - - - - - - - - -
Sve u svemu najduža i najluđa partija, kako se posle ispostavilo, na ovom našem malom proputovanju.
- - - - - - - - - - -
Doručak, burek i jogurt, blagi mamurluk, Čika Paja bez gas sajle, i nastavljamo put Lazarevca i jezera Očaga, deo ekipe, a deo kod Belog iz Čokanlija, na imanje i na jagnjetinu! Ne znaš kome je bilo bolje!
Kazi-lee i ja, smo morali da odvedemo naša dva saputnika na jezero, jer bi bila greota da to nismo uradili na tako lep da kakav je bio u petak.
- - - - - - - - - - -
II DAN

Jezero, kafica, prijatelji iz La Moto - Milun, Jumbo, Gaja, emocije sa izuzetnog skupa u njihovoj organizaciji. Voda je izvukla sav mamurluk iz nas  a tobogan nas u potpunosti razdrmao - kakva pizdarija!

Oko trojke, naravno, na OMV pumpi, ali sada mnogo bliže Mionici i etno selu kraj Ključa, našoj sledećoj destinaciji na ovom malom proputovanju.

Ovde smo se već umnožili. Pridruži se ovaj, pridruži onaj i mali defile...
- - - - - - - - - -
Pičimo Lajkovac, Mionica, Ključ i konačno odredište - žuraja kod MK Valjevo u etno selu Lepenica (toliko mnogo pojmova). Baci pogled ko nije bio na http://www.selokljuc.com/ Prostor je zaista lep, ali mu faaaali još mnogo, mnogo zelenila tj. drveća. Ima bazen, restoran, blabla bla... Nama se najviše svidela bašta restorana pa nismo dizali dupeta sa stolica. Ko je ustao tom je sigurno bilo dosta piva i jedina destinacija beše šator (neki su ga na vreme razapeli a neki - čitaj Kristi kasniije - u nevreme :))

Prilaz etno selu. Priroda alaaal vera!
A na ulazu poznat lik - Čika Baja!

Osvrnuo bih se malko na sam ulaz, tj. rakiju sa ulaza. Šljiva prva liga. Pohvala domaćinima.

Više fotki o ovoj žuraji imaćete prilike da vidite u našoj galeriji ali i u galeriji MK Valjevo na stranici http://www.mkvaljevo.com/

- - - - - - - - - -

Ja sam nekom silom uspeo da se odteturam do šatora gde su Ko-čoban i Kazi-lee vodili borbu oko hrkanja (tj. Kazi-lee je vodio dok je ovaj drugi nesnosno hrkao). Vaštageta je spavao napolju po preporuci Belog iz Vršca koji uopšte ne spava u šatorima od kada je nabavio valjanu vreću.
- - - - - - - - - -
III dan

Buđenje rane jeseni, oblaci, većina nas na vreme, pre kiše sklapa šatore a neki... (zaluda je trošiti energije na traženje odgovora ko bi bio taj koji nije na vreme sklopio šator - pomoćiću vam - Kristi...). Koristimo priliku, čekajući da kiša prođe, da ispijemo po koju kafu, rakijicu a i po neko pivce, ko je mogao. Umor je vidljiv na licima ali valjalo je dalje poći. Za Kikindu i BIKE salaš naših prijatelja iz No Limitsa.

Nemila slika, već viđena na sijaset skupova ove godine!

Iz pogleda se isčitava: Kad će da stane majku joj?
- - - - - - - - -
No, sve što pada na kraju se i ispada! Krećemo polako, pauza kod Beograda, has - burek i jogurt (za promenu). Ovde bih iskoristio priliku da vam predstavim par dragih mi fotki o nindžama - ili kako se obući za kijamet!

Ovaj debeljuškasti nindža mi je posebno drag! :)
- - - - - - - - - - - -
E negde oko trojke (lažem bilo je kasnije ali mi nekako to ušlo u naviku da kažem), stižemo ti mi kod naših prijatelja na salaš - BIKE salaš. Ovo je od para običnih vikendica postalo pravo BIKE svratište. Ekipa je nadzidala postojeći prostor, i time dobila spavaonicu za putnike namernike. Proširila nadstrešnicu i to ozbiljno i, najvažnije, uradila grandiozni poduhvat - MAXI ŠANK!!! Veoma dugačak i stabilan objekat za ispijanje piva, nastrešnica spremna da primi koliko god ljudi iskaš! Prva liga. Inače stvar nije gotova, već idu dalje u uređivanje. Puno pohvala za Mirka, Baneta, Ronju  i ostale nam drage prijatelje iz No Limitsa na urađenom i samo napred!
Inače služio se izuzetan paprikaš od svinjčeta koje je zaklano prethodni dan te su se i čvarci topili. U razgovoru sam saznao da je i petak, mada ne planirao, bio izuzetan dan za žurkanje a kasnije, iz razgovora sa Banetom, da se parti nastavio i u nedelju.

Kažem, bilo je raje, dobra atmosfera. Malo je stvar remetila činjenica da je u državi tog dana proglašen dan žalosti, ali šta ćeš život ide dalje...
Mi istina nismo imali toliko ekergije koliko domaćini. Umalo 500 km puta, reka piva i rakije i veoma malo sna dovele su do toga da odustanemo od isplaniranog spavanja u Kikindi i da krenemo put Deonice gde je naša ekipa već nekoliko dana organizovala šator i proslavu dana, sada nepostojećeg, naselja.
Odlazak u sumrak iz Kikinde...

Nepodnošljivo ravno nakon valjevskog kraja... :)
- - - - - - - -
U Deonici ludilo, jagnječi paprikaš, mađarska muzika, šator i alkohola u potocima. Kako nismo imali više snage ni volje da se borimo sa umorom i kilometrima, Kazi-lee i ja, raširismo šatorče i zalegosmo u njivu - da nam niko ne smeta!
Motivi tokom sastavljanja šatora u mrklom mraku:

I stolica u sred njive sa koje ću vam dalje pripovedati o selu koje više ne postoji - Deonicama, o organizaciji slave nepostojećeg sela od strane MK Mužlje (poznate po mnogo nepostojećih stvari, sedišta, kafane itd :))) ), a možda ću se i dotaći problema koji nas tište, ali u nekom tekstu koji možda sledi već sutra, jer danas energije za pripovedanje više nemam! Pozdravljam vas i do čitanja, sa stolice...