Putovanja i akcije 2009.

11 godina MC Coyote - Pančevo

Details: Category: Putovanja i akcije 2009.; Created on Sunday, 22 February 2009 15:49; Written by Robert M.

Pančevo, 21.februar 2009. godine - Kojoti napunili 11 godina. Dosta stvari je doprinelo da ova partija uspe što se tiče naše ekipe. Nije bilo dve žurke u isto vreme tako da nismo morali da se cepamo, a i Pančevo nije tako daleko, tako da su se ljudi lakše kanili otići na žurku nego kada je reč o nekim daljim destinacijama.

Predsednik, Kukli i ja smo poveli žene, kako bi se i one valjano zabavile. Iz kluba nas je bilo, ako se nevaram, 11-torica, pa smo bili jedan od brojnijih klubova.

I tako, 20h i krećemo put Pančeva...

Bilo je zanimljivo kako smo organizovali nebili u isto vreme ušli na party. Prvi auto sa predsednikom, prvom damom kluba, mojom ženom i mnome je krenuo u 20h. Usput smo pokupili Oskara i Munćana sa ekipom. Vozili smo sporo ne bi li nas sustigao Kukli sa punim autom mužljanaca, koji je krenuo sa zakašnjenjem od pola sata. Četvrta ekipa je već bila u Debeljači kod De'Wheels-a, Šinko, Palfi, Kočoban i Adega iz Vršca i čekala je da se susretnemo. Peta ekipa, Zoli, Dečko i Bela, je krenula sa zakašnjem od sata i ona jedina nije uspela da u isto vreme stigne sa nama. Sve u svemu pet autića...


Snega na putu nije bilo, ali pored puta...	Iza Šinkovića.

Da, snega je bilo pored puta i to ozbiljno za ove prostore, i nešto je kao pokušavao da pada. Ali ozbiljnijih pretnji nije bilo za putovanje. Negde iza Farkaždina navukoh malko Bajkerovače da sperem grlo i nisam ni spustio pljosku učini mi se pored puta kanta za smeće. Tako iznenada na otvorenom putu. Isprva nisam smeo da pitam Bibera da li je i on video. Nakon par kilometar, ooopa još jedna, pa još jedna... Tada je i Biber potvrdio da je video. Ludilo! Hteo sam da se pozabavim sa ovim kantama za otpatke kada se budemo vraćali, međutim sticajem okolnosti smo se vraćali drugim putem i ništa od kanti.

Nemam pojma kada smo stigli u Pančevo, negde oko desetke. Ja nisam bio na ovim winter partijama u Pančevo tako da sam se veoma prijatno iznenadio prostorom u kojem se održavala žurka. Sama gužva na ulazu, gomila boja, ljudi, ukazivala je da će ovo biti od posećenijih partija.

Odradio sam svoju nepisanu dužnost - rakijonoše, i predadoh Bajkerovaču Kojotima. Na ulazu nas lepo pitali da li želimo da ostavimo stvari u graderobi. Ma kakvi, nije drama... Kada smo ušli u glavnu prostoriju - SUNCE LI TI ŽARKO! Ludilo ljudi, gužvara 100%, a toplooo. Nazad u garderober.

Muzika je uveliko pržila blues and rock stvari. Oduševio sam se prostorom. Stari bioskop, a pretpostavljam da je prvobitno to bilo pozorište. Visoko zdanje sa galerijom, binom (sa bordo-teatar zavesom) i stubovi.

Ne znam koliko se na fotkama može videti, ali prostor je stvarno ostavio veliki utisak na mene. Elem, kada je prošlo ushićenje počeh da razmišljam da bi valjalo kupiti neko piće da ubijemo ovu povišenu temperaturu. Ali tu je prvi problem! Kako stići do jedinog šanka u prostoriji. Kretanje je uopšte bilo otežano a stići do šanka prava umetnost. I kada sam konačno nakon 20min stigao da naručim shvatio sam da narudžbu neću moći da odnesem u jednoj turi... Negde oko pola sata sam sređivao piće. Inače što se tiče šanka, svaka čast! Ukoliko si uspeo da stigneš do njega na piće nisi morao da čekaš ni tren! A i konobarice nisu bile loše. Meni i Beli je jedna zapala za oko...

Dobra mjuza i atmosfera nas je naterala da brzo trošimo zalihe alkohola tako da smo se ubrzo izveštili kako da na najbrži i najbezbolniji način dođemo do istog.

Prvi bend, nisam saznao kako su se zvali, nasledila je postava Ben Hura i nastavila u dobrom ritmu. Bio je neki šašavi lik koji je simpatično najavljivao bendove, i vodio program večeri uopšte.

U neko vreme su uneli tortu, pa rođendan je - red je.

Ludilo, zezali smo se valjano. Nismo propustili priliku da pozdravimo prijatelje iz drugih klubova. A bogami smo upoznali i mnogo novih. Počeli smo polako da se kreveljimo, u skladu sa vremenom i prostorom!

Fijuk je na tren prekinuo muzikante ne bi li sa starim bajkerima izveo jednu pesmicu, njima veoma dragu a sada i nama (prvi video na našem sajtu):

Ovaj nastup je izazvao prave ovacije prisutnih. Ben Hur nastavlja da prži a mi da se provodimo...

Već sam se bio zabrinuo za Saleta i ekipu iz Stiških ali u neke kasne sate, evo njih! To im je bila treća žurka te večeri!

Sale je inače imao puno problema sa mojom ženom jer nije mogao da se odvoji od nje! :) Tako da mi je zabranio da je dovedem u Baroševac na osnivačku kod Čokanlija. Verovatno da bi mogao da se valjano pozabavi poslom specijalnog domaćina...

Inače, prava atrakcija su bili momci koji su motorima došli iz Italije. Sad ne mogu da se setim imena lika kome sam dao našu prišivku, ali sve u svemu ode prišivka i za Italiju! Dogovorili smo se da ćemo se videti kod Staaarih Rokera u Umagu. Dao Bog!

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

E a sad, mali special od Adegi i njegovoj "drugarici". S pažnjom smo posmatrali kako će izaći sa njom na kraj. Istina on je jedini gabaritom mogao da se usudi da priđe ovom "ženskom divu". Bela je komentarisao da bi možda i uspeli da joj doakamo ali samo ako bi nastupali u paru!

Šalu na stranu ali devojka je izgledala impozantno svojom visinom i snagom i otresitošću!

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Inače što se tiče Vršca, i oni su bili mnogobrojni. Imao sam sreću da Vučka (lika iz storije o Lešnici) sada uhvatim i okom kamere kako se vere po stubovima. To mu je izgleda hoby.

Vučko u akciji...

I tako, sat za satom, pala je i šutka. Cedilo se pivo...

A na kraju večere ljudi bez kojih ne možemo:

Negde pred sam kraj žurke, da ne ostanemo poslednji dadosmo se u polazak.

Ali prvo hrana! Hasali smo u nekom "Leskovozu". Ženama se svidelo a mi se nismo nešto oduševili našim pljeskama. Ja sam istina imao razloga da ne uživam, pošto mi je u inat natrpala tolko ljute paprike da sam bljuvao vatru do kuće. Možda devojka i nije kriva, možda sam ja insistirao na ljutini - više se ni nesećam! Ali ok...

Hmmm...

Putovali smo malko okolo naokolo jer nas je uplašio Gari da je put preko Kovačice neprohodan zbog snega. Ajde, taman lepa prilika da pokupimo još koji novi putokaz za našu kolekciju.