Putovanja i akcije 2009.

Baroševac kod Čokanlija - 28.02.2009. - OSNIVAČKA

Details

Category: Putovanja i akcije 2009.

Created on Friday, 06 March 2009 15:11

Written by Robert M.

Subota 28.02.2009. drama! U isto vreme žurka u Doboju i Baroševcu. Trebalo je odlučiti, kuda i ko! Sećam se lepo, bio je ponedeljak, još na starom mestu, sastančimo i Albert govori kako on sigurno ide u Doboj i da mogu da računaju na njega. Za Doboj se prijavio i Palfi i Zriky, dok su nesigurni bili "naftaši" Šinković i Seba. Za Baroševac je ostalo da idemo Biber, Munćan i ja. Ali ja sigurno. Nisam imao dileme, jer me je na to kao rakijaša obavezivalo ime i boja ovoga kluba iz Baroševca! I dođe ta subota, i ode ekipa za Doboj a Albert ostade! Zaboravili ga...

Inače, sve vreme mi u glavi kako ovaj članak teba da nazovem po Albertu (nešto u smislu ako ti nije suđeno da odeš u Doboj nemoj ići u Baroševac i sl.), ali mi nikako ne ide. Pokušao sam nekoliko puta. Zašto po Albertu, sad ću vam sve ispričati...

16h, sedim u pecari, pijuckam rakiju i nešto raduckam zadovoljno, kad na vratima Albert. Čudim se čudom, znam da je Seba bio još oko podneva po Bajkerovaču i da ostišli za Doboj, otkud sad ovaj ovde a ne na putu?!

Albertova faca je sve govorila. Bio je vidno uzrujan što su ga ostavili! Kaže, kada ih je nazvao da se dogovori kada kreću da su se ovi javili sa granice... Pokušao sam da ga odobrovoljim pa čak i da ga nagovorim da krene sa nama za Baroševac. Međutim, priče nije bil. Ako nije krenuo za Doboj neće ni u Baroševac. Ok!

20h, treba da krenemo kod Čokanlija. Zvoni mi mob - Albert. Ide i on! Ni pet ni šest, nagovorih ga da idemo njegovim autom (ovo je jedna od krajnje pogrešnih odluka koje je doneo naš nesrećnik te večeri). I sedamo u ford karavan i krećemo za Baroševac.

Nismo imali pojma gde je naše odredište, jedino nas je vodila uputa Saleta Stiškog da je to negde pre Lazarevca. Kaže pet kilometara pre, pa levo (naglo levo - kao što bi rekao MIO Standard). Sve vreme puta smo hvalili kako je autić prelep, dizajn, performanse, kako je čist... KUPITE FIATA!

. . . . . . . .

Put je uobičajeno počeo, svinjarija, kući rakija, Munćan doneo par pivaca, pa opet rakija iz pljoske, pa pivo iz usputne prodavnice... i tako. Što se nas iz zadnje lože ticalo, nije nam ni trebala partija već smo je napravili (i ovo je bio jedan od lošije povučenih poteza - kako se pokazalo kasnije - pogotovo za mene)!

Put se odužio, a da smo skretanje za Baroševac promašili uvideli smo na samom ulazu u Lazarevac, OK! Vraćamo se nazad i uz pomoć par meštana koji su nas na ovaj i onaj način upućivali na naše odredište, konačno tabla BAROŠEVAC! A oko nas neki kopovi - Kolubarski valjda?!

Ali to što smo našli Baroševac, nije značilo da smo stigli na odredište. Nikako nismo mogli da se objasnimo sa meštanima gde je moto klub. Jedni nisu ni čuli da postoji, drugi su nas uputili u neke kopove, pa smo se vraćali... Razgovor sa prodavačicom iz trafike je išao nekako ovako: "Pa dobro majku mu, da li si videla neki motor danas ovde, ili neke likove koji imaju nešto slično na leđima kao ja?" "Pa bio je jedan sa motorom, pa otišo..." "Pa gde je otišao?" "E ne znam ti to!" "A gde je centar Baroševca?" "Pa ovo je centar!"... ludilo...

Odustali smo i počeli smo ponovo da tumaramo po baroševcu, kad ono neko mesto a mnog kola ispred...

Sale je, kao pravi domaćin, već bio poprilično oduzet - kako samo on zna i ume. Pivo u ruke i udri. Kako sam se kasnije obavestio, a na moju žalost od Baroševačke rakije - NIŠTA! Jer su je popili još dok su u popodnevnim časovima spremali slavljenički kazan. Pih, pominjao sam je cele nedelje!

Od ekipe nije bilo mnogo ali je bilo dosta! Vršac, Majilovac, Petrovac na Mlavi, Gonzales, Coyote, Planjani... i žurka se otkači, a pogotovo u mojoj glavi.

Nešto me preseče! Da li je to bila Šljiva koju su nudili, naša Bajkerovača ili pivce (a lepo govore stari da ne treba mešati pića - mislim na to što sam mešao dunju i šljivku :) Prekid sistema! Ili bolje rečeno, pad. Ja sam legao a moje telo je nastavilo da se žurka!

I tako, dok sam se ja odmarao ekipa i moje telo su se žurkali da ranog jutra. Nešto me je probudilo kada smo ulazili u kola, ali sam brzo nastavio sa odmorom. Kaže predsednik da smo po dogovoru, krenuli kod jednog iz Čokanlija na kućni party, ali da je Albert (koji nije pio celo veče jer je trebao da nas vrati kući) odlučio da krene drugim putem. Putem ka Zrenjaninu...

. . . . . .

Sad bih se ponovo vratio Albertu, rekao sam nije otišao u Doboj jer su ga zaboravili. Pa smo ga nagovorili da ide svojim kolima i da vozi nazad. Pa nije popio ni kap dok smo mi u potocima. I na kraju...

Na kraju smo stali kod neke pumpe, dok je Biber izletao sa prednjeg sedišta da mi otvori vrata, Albert je odgovarao pumpadžiji da nismo stali da točimo, nego da istačemo! Konkretnije ja!

Iako sam bio oduzet od samoga sebe malko je neurona ipak odreagovalo na situaciju i dok Biber nije uspeo da mi otvori vrata, započeh istakanje u prvu stvar koja mi je bila pri ruci (da ne bih isprljo lepa kola s početka naše priče). A ta prva stvar beše prsluk sa bojama. Isprva su se smejali, predpostavljam, jer su mislili da bacam peglu u svoj prsluk. Međutim tada je Munćan zaključio da je moj prsluk i dalje na mojim leđima...

Da bio je to Albertov prsluk i njegove boje, i da bila su to njegova kola...

Lepa čista i lepo dizajnirana i trebala su da budu u garaži dok je on u Doboju, ali...

- - - - - - - - - - - - -

Epilog ove priče je tužan! Umesto da se sećam sa osmehom Baroševca, ja se svaki put skenjam zbog čoveka i njegovog prsluka. I da nije bilo premoćnog VANISHA i on bi ga se samo sećao! Ali Vanish vadi fleke - KUPITE VANISH! Pogotovo kada mešate šljivu i dunju!

Ne pijem od Baroševca!

Vidimo se možda kod MK Vojvoda Milenko 07.08.2009. !