Putovanja i akcije 2010.

STANJE NA PUTEVIMA: Lešnica 13.02.2010.

Details

Category: Putovanja i akcije 2010.

Created on Monday, 15 February 2010 15:13

Written by Robert M.

15.02.2010. - Današnje stanje na putevima bi izgledalo ovako: Očitao sam na termometru u dnevnoj sobi temperaturu 28 stepeni celzijusovih. Dnevna soba je raščišćenja i prohodna. Prelaz između dnevne sobe i kuhinje na zadovoljavajućem nivou uz mala zadržavanja ispred frižidera. Hodnik ispred toaleta u potpunosti prohodan uz savet da se koriste papuče jer je temperatura pločica ispod 25 stepeni celzijusovih. Mala vlažnost vazduha u toaletu sa suvim pločicama uz obavezan pribor za brijanje..

13.02.2010. - Temperatura vazduha 0 stepeni celzijusovih, putevi u Mužlji zatrpani snegom. Ispred Kazi-leeja nanos od 1,5 metara. Zimske službe pokušavaju da osposobe glavne puteve u gradu Zrenjaninu za obavljanje minimuma saobraćaja, sponzor ove putopisa, AMSS (Auto-moto savez Srbije), preporučuje da se bez preke potrebe ne izlazi na ulicu a kamoli da se kreće na put do Lešnice...

Bezmozgani - Kazi-Lee, Palfić i moja malenkost, odvažni, sa letnjim gumama na terenskom vozilu Daewoo Langoš, krećemo kod Miševa u Lešnicu, ne bi li održali reč. A REČ JE REČ! ...

Ovaj vikend iza nas beše drugi zaredom kako je vreme pokušalo da utiče na naše raspoloženje. Istina, ledena kiša koja je padala subote 06.02. je uspela da nas odvrati od puta u Vršac i učešća u proslavi rođendana Kristija i Gage. Ovaj (Kristi) nam to nikada neće zaboraviti, pogotovo svom kumu Šinkoviću, ali procena Bezbedonosne agencije MK Mužlja beše da je taj put u Vršac veoma rizičan!

Ista bezbedonosna agencija donese potpuno istu ocenu puta u Lešnicu, Staru Pazovu i Karlovac, ali ovoga puta nešto prevagnu i mi zanemarismo pamet i krenusmo na tri partije u isti dan, taj 13.02.2010. Ja ću vam pripovedati o putu do Lešnice, i nazad, a ostali će vam pripovedati o žurkama na kojima su oni bili.

- - - - - - - - -

18:00 časova - nervozno se okrećem po sobi, po treći put se čujem sa Ilijom  iz Gonzalesa koji mi javlja kako su prošle ostale ekipe koje su išle putevima koji stoje pred nama ukoliko želimo da  stignemo do Lešnice. Sastav ekipe koji je prvobitno određen da ide do Gonzalesa se u mnogome promenio. Izdvojili smo žene kako one ne bi uzele učešće u potavanju u slučaju da se na putu nešto desi, ili u slučaju da ostanemo u Lešnici duže nego što smo planirali.

18:15 časova - Ildi se čula sa Il Paradisom koji je već na putu i koji joj na njenu konstataciju da je stanje na putevima loše odgovaraju: "Kakvo stanje?". Ruška je već nadomak odredišta i savetuje nas da ukoliko krenemo na put obavezno vozimo oprezno i polako, uz konstataciju da smo poprilično okasnili!

18:20 časova - Ulazi Kazi-lee u moj auto vidno neraspoložen i nesiguran da li je pametno poći u ovakvu avanturu.

18:30 časova - Palfić ulazi u auto, i njemu je sve jedno...

- - - - - - - - -

Dakle ekipa (no brain - just fun):

Izlazimo iz Zrenjanina i pljujemo po službi koja održava puteve. Razvijamo brzinu od 50km na čas i prvu kontrolnu tačku - Žabaljski most - osvajamo u vremenu predviđenom za to, malko duže zbog snega ali to je to.

ZAKLJUČAK I: "U Zrenjaninu je sve propalo pa i putarska služba!"

- - - - - - - - - - -

Prelazak mosta i susret sa sasvim drugačijim viđenjem održavanja puta dovodi u pitanje našu ocenu sposobnosti zimske službe koja pokriva teritoriju grada Zrenjanina. No dobo, mislili smo, valjda je ovo ničija zemlja, kada se približimo Novom sadu biće bolje! Na gornjoj fotografiji je prikaz deonice Žabaljski most - Žabaljska petlja. Maksimalna brzina se smanjuje na 35km na čas. Kolone vozila, niko nikoga ne obilazi, vetar se sprema da pravi nanose. Debljna snežnog pokrivača oko 5 centima, nema soli, nema rizle...

ZAKLJUČAK II "Iznenađenje je veliko, očekivali smo više od novosadskih putara!"

Nadvožnjak ispred ulaza u Novi Sad u potpunosti prekriven snegom ispod koga se nalazi ledena kora koja u potpunosti vlada mojim vozilom koji ide kuda mu ona kaže a ne ja. Stanje sa petljom na samom ulazu u grad je slično. Počinjem sa zebnjom da razmišljam o Iriškom vencu.

- - - - - - - - - - - -

Iriški venac - put je u potpunosti očišćen, bačena so i rizla, sa uživanjem se dižemo serpentinama do  vrha i krećemo ka Irigu.

- - - - - - - - - - - -

Deonica Irig - Ruma, blago je reći da smo bili frapirani stanjem na putu. Snežni nanosi celom deonicom, prohodna samo leva traka puta. Desna u potpunosti prekrivena snegom i ledom. Stvorena ledena brdašca. Negde na polovini puta zaglavljeno vozilo koje čisti sneg. Prosečna brzina pada ispod 20km na čas, tj potrebno nam je za deonicu od 15 kilometara više od sata vožnje.

Kazi-Lee i ja se pogledasmo i iz očiju se video zaključak o našoj mudrosti, dok je Palfić i dalje spokojno sedeo na zadnjem sedištu, ispijao dunjicu iz 2004. i slušao domaće rok hitove...

ZAKLJUČAK III: "Nikada nemoj da pljuješ na lokalne putare ko zna kakvi su ostali!"

- - - - - - - - - - - - -

Prethodni zaključak se obistinio kada smo pokušali nekako da dođemo do Šapca. Intenzitet zaprepašćenja je zasenio sve prethodne utiske, a zimska služba koja održava Šabac i okolinu (ukoliko uopšte postoji!) ponese epitet najgore!!!

Fotografije prilaza gradu, i sam put kroz Šabac nećemo objaviti kako se mlađi maloletnici i osobe narušenog zdravlja koje bi eventualno pročitale ovaj članak ne bi uzrujale potresnim prizorima!

Prosečnu brzinu ne možemo da očitamo, sistem vešanja (ili kako se to zove) malog koreanskog auta doveden do maksimuma opterećenja, Kazi-Lee i ja pucamo u nekontrolisani smeh  začuđeni nad neviđenim prizorima okovanog grada ledom i snegom, a Palfić... :)

- - - - - - - - - - - - - -

23:00 časa, ulazimo u zadnju deonicu, Šabac - Lešnica - Jadranska Lešnica. Put podnošljiv, samo na nekoliko mesta poledica, ostatak malte ne suv. Razvijamo nepodnošljivu brzinu od 60km jureći ka svom odredištu!

- - - - - - - - - - - - - -

23:30 minuta, ulazimo u diskoteku u Jadranskoj Lešnici spremi da se priključimo zabavi koja je već odavno počela!

ZAKLJUČAK IV: "DEFINITIVNO NISMO NORMALNI! UPUTITI SE PO OVAKVOM KIJAMETU..."

- - - - - - - - - - - - - -

Na ulazu nas čekaju Gonzalesi, vidno obradovani činjenicom da smo uspeli da se izborimo sa svim nedaćama i da smo došli na njihov parti. Služe nas rakijom na neuobičajen način, u epruveti. Valjda je ta njina rakija toliko dobra da mora da se služi u kontrolisanim uslovima i malim količinama :)

Ilija laborant, valjda želi da pokaže da u sebi ima mali procenat krvi u alkoholu... :)

Nakon ispijanja i zdravljenja, prva nam upada u oči raspoložena ekipa na balkonu, Vrščani, Rule, Sefkerin. Ispod njih Čokanlije...

Raspoloženje je bilo kako sam i očekivao. Sada kada bolje razmislim šta me je navelo da se upustim u ovako težak put, znam da je jedna od stvari bila i činjenica da sam pretpostavljao koga sve mogu da očekujem i kako će raspoloženje valjano biti. I većina klubova i ljudi koje sam očekivao beše tamo. Čak i oni za koje sam bio siguran da neće doći, poput Šoneta iz Maratonaca, koji je pre neki dan vadio strana tela u vidu šrafova iz svoje noge, se pojavi! A ja taman pričam sa Drakijem iz Ljeljenče kako su prošle godine Maratonci bili a ove godine neće, kad ono... ooop evo njega:

- - - - - - - -

Inače, mogu vam reći da i nije loše doći malo sa zakašnjenjem na ovakav vid druženja, pogotovo za mene koji imam problema sa kontrolisanjem alkohola, tj. sa njegovom kontrolom mene.

Došavši ovako kasno nisam nikako mogao da sustignem ekipu koja je već bila u elementu (neki su već i otpali po krevetima - ovim pozdravljamo Gaju iz La Moto :) ), tako da sam odustao od žurbe sa pivima i natenane ih ispijah. Vreme koje sam imao na raspolaganju iskoristih za čavrljanje sa dragim ljudima o "značajnim bajkerskim " temama . Evo na primer Draki iz Duhova mi beše drag sagovornik i konačno na neutralnom terenu beše vremena da razmenimo po koju, pričasmo o svemu i svačemu i kukali smo nad činjenicom da će biti veliki uspeh posetititi ovako gustu šumu skupova koja stoji pred nama u 2010. godini!

Draki, ja i naš dobri domaćin Ilija...

Od Čede saznadoh da je osnovan novi klub Black Dragons - Srbija, od strane njega i dela ekipe Titansa. I ovom prilikom im čestitam i želim što više kilometara u zdravlju da prevezu!

Dok smo smo se mi fotkali sa ovim vršanskim brkajlijom (čitaj: Kristi), drugi su se slikali sa našim brkajlijom - Palfić (brci by Tarantino):

Inače, Kazi-Lee mi kaže da je interesovanje za Palfićeve brkove bilo izuzetno i da se u jednom trenutku stvorio red za fotografisanje :)

- - - - - - - - - - - - -

Aleksa i Jelena, najnovija članica Čokanlija (prešla iz Fire Angelsa), čestitamo joj!!! Elem, Aleksa i Jelena bejahu vidno raspoloženi i uz ostatalo balkona ne bi kraju igre i veselja.

-

- - - - - - - - -

Negde oko četvorke, pojave se iznenadna glad u meni i krenuh put bajkerske menze koja se nalazila u prizemlju diskoteke u kojoj se održavala paritja. Inače moram da navedem da su se domaćini potrudili da prikolju dva jagnjeta, dva svinjčeta od po 130 kg i sisjaset pilića ne bili nahranili svoje goste. I ove godine su uspeli u potpunosti u tome jer je iza mene, a kažem bilo je već četiri ujutru, ostalo još dosta mesišta.

Dakle, 4 sata, ostavljamo simpatičnu ekipu da popije sva piva koja su im ostala i krećemo na počinak kod Duleta iz Gonzalesa!

- - - - - - - - - - - -

Jedna od retkih MUDRIH stvari ovogodišnje posete Lešnici beše počinak kod domaćina. Za razliku od prošlogodišnje avanture kada smo Biiiber i ja nekoliko puta menjali volan jer nismo mogli da se izborimo sa snom na povratku sa žurke, ove godine prvo krevet, onda na put!

Naši dragi domaćini:

Inače, Gonzalesi su zakazali bajkerski doručak za 10:00 ali smo mi odustali od njega jer smo pretpostavljali šta nas sve čeka na putu kući!

Nakon kafice i mezetluka 08:00 palimo ljuto terensko vozilo Langoš i krećemo put kuće u nadi da ćemo stići do 13:00 kada Plafić treba da krene na posao.

- - - - - - - - -

Ne bih sada mnogo gnjavio sa povratkom iako je bio interesantan kao i dolazak. Jedina razlika je u tome što se prosečna brzina putovanja popela na 45km.
Put kod Šapca i dalje nosi epitet najgoreg a deonica Šabac - Ruma ubedljivo najgora jer je to bilo ledeno ogledalo a ne put! Jučerašnja snežno ledena mora pretvori se prirodnim čudesima u klizanje na ledu!

Ne znam koliko možete da zaključite od priložene fotografije ali da upotpunom fotku i sledećom:

Što beše maksimalna brzina do trenutka kada se umalo nismo okrenuli oko svoje ose gde smanjismo brzinu na apsolutni minimum!

- - - - - - - - - - - -

13:00, ipak malo brže od puta ka tamo, sedam za taštinu trpezu i za tren zaboravljam sve nedaće koje su nam zadali putari svojim (NE)radom! Inače da ne grešim dušu, ukoliko skupim dovoljno intelektualne energije, napisaću pismo čitaoca lokalnom listu Zrenjanin u kojem će Zimska služba koja održava puteve Zrenjanina biti apsolutno pohvaljena za svoj rad! Oko 12:30 kada smo pređli Žabaljski most, imali smo šta da vidimo! Suv put,  bez i trunke leda ili snega! Razvijamo nezamislivu i nedozvoljenu brzinu od 100km/h!!!!

Umesto ZAKLJUČKA V: "SILNO SAM POGREŠIO U ZAKLJUČKU I, TE SE OVIM PUTEM IZVINJAVAM!!!"

- - - - - - - - - - - - -

Kako je u nedelju pored toga što je St. Valentin bio i Sv. Trifun, tradicionalno sin i ja izađosmo u vinograd kako bi ga orezali i svečano započeli novu vinogradarsku godinu!

Eto tako, na ovom <linku> možete da se podsetite putopisa sa prošlogodišnje winter partije u Lešnici!

Ostajte u zdravlju i ne mo' da vam padne na pamet da ovakva putovanja ponovite u svojoj režiji! Sve što ste videli je izvedeno od strane profesionalaca i ne ponavljajte to u ličnim izvedbama!

Do čitanja :)