Putovanja i akcije 2010.

SCHNAPS - ili nesvakidašnje iskustvo u Gradiški - 24.04.2010.

Details: Category: Putovanja i akcije 2010.; Created on Thursday, 29 April 2010 06:18; Written by Robert M.

Ljudi se plaše onoga što ne poznaju i što im je strano. Moram da priznam da je i u menu pominjanje Gremiuma, ili nekih srodnih organizacija, budilo određenu dozu jeze ali i postavljalo gomilu pitanja! Mi kao MK Mužlja, odnosno Šinković, Ko-čoban, Ildiko i moja malenkost, imali smo tu sreću da sticajem okolnosti budemo pozvani na proslavu petogodišnjice Gremium Gradiška i da se na licu mesta upoznamo Gremium "kulturu i način života", naravno, koliko smo to mogli za nepun dan i po...

Pričali smo malo sa Riletom (predsednik Gremium Derventa), našim domaćinom, i došli do zaključka da će ovaj text, dakako, izazvati mnogo reakcija, ali nadam se ne brzopletih i osuđujućih!

Ovi momci gore su friški full memberi Gremijuma, sve do jednog iz Dervente i mnogo su dobri domaćini i drugari.

Kako je došlo do toga da budemo jedne od retkih boja, u pravom smislu reči (boje - crveno, žuto, plavo :) ), na proslavi u Gradiškoj?

Govno od faceta (moram uvek da napišem onaj prefiks kako bi ipak iskazao određenu dozu gnušanja nad postojanjem ovog čuda, mada i sam koristim njegove blagodeti...), dakle, govno od faceta je, opet sticajem okolnosti, dovelo do toga da moja luđa polovina - Ildiko, nabasa u internet vodama na Rileta iz Dervente i tu ti oni počeli spikati o Gremiumu, što jako zaintrigira moju ženu koja voli takve stvari (voli tatoo, voli da goni bajk, sasvim neuobičajeno za jednu majku trogodišnjeg deteta! Ili možda ne? :))) ). Kažem, voli takve stvari - a to je određen veo tajnovitosti koji obavija ovu organizaciju, prepoznatljiv "bad look", crnina, uniformnost i nadasve, vojna strogoća...

Kaže žena, predsednik Gremium Derventa pozvao nas je na neku značajnu partiju, biće tamo mnogo crnih momaka ali biće ih i sa strane (kako se ispostavilo samo još jedan klub). Žurka je zatvorenog tipa i značajna i za domaćine - Gradišku koja slavi 5 godina postojanja, ali i za naše domaćine jer dosta članova dobija pune boje - tj. postaju full memberi!

Pa ajde! A dal' ima neko adekvatniji da se otisne na put osim Šinkovića i mene koji smo '77 godište (7-ca igra veoma bitnu ulogu u Gremiuma. Slovo G kao 7 po redu i još mnogo toga, nisam sve povatao...) :). Povedosmo i Ko-čobana da ne idemo poluprazni. Inače, prvobitni plan je bio da idemo motorima, ali nas domaćini odgovoriše od toga jer i oni bejahu planirali da do Gradiške putuju autobusom. Rano je još za motor, kažu!

- - - - - - - - -

Subota, 24.04.2010. krenusmo na put,

Ova treća s'leve je moja Madre, pretpostavljam da se to ovim crnim momcima nikad ne bi dogodilo da svoj prsluk vešaju po drugima, pogotovo što se u njih boje mnooogo teže dobijaju kao i statusi! Elem, odvedosmo je na Frušku goru da mi otac ne bude sam na vikendici.

Padre daje poslednje upute kako da se ponašamo :) (čitaj: ova dvojica me pogledom mole da okončam ćaletovu besedu :)))) )

- - - - - - - - -

Kao što rekoh, otisnuli smo se na put kolima, mada smo posle pri svakoj krivini i kvalitetnoj deonici puta uzdisali i mislili kako bi bilo dobro proterati bajk ovuda...

Kao što vidite na prethodnoj fotografiji, prepustili smo se onom modernom čudu od navigacije, ne bi li sa što manje mozga stigli do konačnog cilja, ali 'oćeš... (sad bi dobro došao neki znak koji bi simbolisao savijenu ruku u laktu).

Slavonski brod je doveo do toga da ispljujemo taj komad plastike koji je sve vreme pokušavao da me navede u reku Savu, a da ne pominjem kako je bila (ženski glas) dosadna kada je svakih nekoliko metara napominjala da prebrzo vozim! Jebeš moderne tehnologije!

- - - - - - - - - -

Stižemo do našeg odredišta, kafić u Riletovom vlasništvu, mesto gde se momci okupljaju i gde je za 13 časova zakazan polazak za Gradišku autobusom.

Neke likove smo već upoznali kod Ladiesica na žurci, ostale nismo znali. Nisam mogao da se oduprem utisku da je retko ko od njih, koji su sedeli ispred kafića, nasmejan, da ne kažem da je većina nekako bila mrgodna i zabrinuta.

Istina to se na našem domaćinu nije videlo. On, za one koji ga ne znaju, čvrsto stoji na svojim nogama, čovek zna šta hoće, a izgleda, zna i koliko može. Iz ovoga crpi neobičnu sigurnost u sebe i odaje zarazan osećaj spokojnosti, a da ne kažemo da i ne pije (ili retko i u malim količinama). On nam odaje razlog nespokojnosti ostalih, a to je činjenica da zbog današnje primopredaje punih boja trenutno nisu imali prsluka na leđima. A svi znamo kada se navikneš na prsluk, koliko je čudan osećaj bez njega. Bio je to veliki dan za njih, i kako se bližio kraju, ja, a pretpostavljam i ostatak moje ekipe, počeli smo polako da učestvujemo u tom isčekivanju trenutka kada će drugari dobiti ono što su tako dugo čekali i šta su toliko mnogo radili.

Dakle, kafana, trenutni Club house Gremium Derventa dok se ne izgradi pravi!

Motorić je u funkciji.

I ovaj što visi je u funkciji. Inače, po faci mi se vidi da ni meni nije jasno baš šta me očekuje i gde sam se našao. Jbg, neuobičajeno nadasve!

Ali da bi sve lakše podneli, tu je Schnaps (prev. sa nemačkog - Rakija).

S leve strane je Igor - vice president a sa desne Rile - president Gremium Derventa.

S leve strane je Bajkerovača a sa desne strane Jack Daniel's koji zbog svojih boja i 7-ce (naravno) jeste piće Gremiuma! Eto i ovu informaciju smo naučili.

Podrum kafića predviđen je za garažu i ručni rad.

- - - - - - - - - - -

Ulazimo u autobus, udobno se smeštamo kada sam skontao da su u autu ostale još neke od količina rakija predviđenih za iskapanje na današnjoj žurci. Izlećem uz kometar da me sačekaju jer sam zaboravio kiselu vodu! (Kasnije se ispostavilo kao tačna moja pretpostvka da je većina ovih momaka pomislila da sam majmum kada jurcom za kiselom, ali nisu znali da je u flašicama od kisele Dunja :))))) A svidela im se, i dobro im došla da ubiju tremu... ).

Dakle, autobus prepun Gremiuma i nas šarenih Mužljanaca:

Vođa puta - u pravom smislu reči!

- - - - - - - - - - - -

Dolazimo na odredište, Club House Gremium Gradiška i punooo puno crno-belih! Primili su nas sasvim ok, rukovali se sa nama, međutim nisam mogao da se oduprem utisku da sam kao pao s' Marsa!

Ovaj osećaj nelagode, ispitivanje terena trajao je poprilično dugo. Ni Nektar nije pomagao da prevaziđemo isti.

Naša baza, astal ispod šatora i atmosfera koja je dugo podsećala na ona dosadana venčanja. Sedimi ti mi, ispijamo pivce, a dupe odpada od klupe. Malko pričamo, sve nešto gledamo levo - pa desno. Svremena na vreme neko dođe priupita nas za zdravlje, prokomentarie, ali brzo ode. Gledamo i osluškujemo...

Snebivam se i da fotografišem, da ne kažu da se ponašam neprimereno, šta ti ja znam...

- - - - - - - -

Ekipa se polako skupljala a bilo ih je iz Nemačke, Austrije, Italije, BiH, Slovenije ali i iz Tajlanda (sunce ti jebem!). Španci nisu mogli da prisustvuju jer nešto avioni nisu leteli. Bio sam zadivljen brojem ljudi koji su se slivali sa svih strana sveta u Gradišku.

Dođoše i Taško i Vesna, poznati nam likovi, i polako polečesmo da uživamo u druženju.

Šinkoviću isprva nije išlo Nektar pivce dok se ja i Ko-čoban (čije su ime najlakše zapamtili samo su svi izostavljalli ono Ko-) nismo žalili. Mami (Ildiko) je cepala Dunju (normalna osoba). Kasnije je smo i mi počeli da mešamo rakiju sa pivom ne bi li što lakše i brže razvezali jeziko po onom nemačkom, italijanskom, španskom (Ildiko je sve vreme pričala sa jednim likom španski iako ovaj nije bio španac). Istina, s vremena na vreme pala je i po koja lepinjica da se ne bi zaneli i, ne daj Bože, osramotili pred domaćinima.

Dok smo se mi tu gostili, podsetiću da je prošlo nekoliko, tačnije 6 sati, od kad smo krenuli iz Dervente, drugari koji su čekali svoje prsluke već bejahu na kraju živaca... Ilustracija, Srđan, inače na mestu sekretara kluba...

A ubrzo posle primopredaje...

Sreća - radost! Iskreno vam kažem, i nama je srce bilo puno jer se i sa njim i sa Ćaletom znamo već iz Novog Sada a i ostatak ekipe nam posta drag. Ovo jer su oni bili one poznate face koje tražite kada ste na mestu gde ima mnogo nepoznatih faca a i rakija polako poče doprinositi empatiji!

- - - - - - - - - -

E sad bi smo na ovom mestu mogli da vam prenesemo, koga zanima, šta se u stvari tu dešavalo sa ovim bojama. Koliko smo upoznati, klub može biti samo Support Gremiumima. Ne menjaju se boje u mnogome, prilagođavaju se crno-belom coloritu i dobijaju se adekvatne prišivke. Recimo kao MC GROMOVNIK Derventa:

To su vam ove boje sa leve strane. I to je matični klub većine naših drugara iz Dervente.

Paaaa, onda možete biti Prospekt Chapter, to vam je ovaj sa desne strane, slovenac...

I na kraju lepo full member - To je ovo što na leđima nosi Srđan. Na stranici http://www.gremium.de/d/chapter-n.html imate sve lepo pobrojano.

E toliko, nemam ti ja mnogo pojma ali tako je nekako... no da se vratimo žurci.

- - - - - - - - - -

I tako, ako smo već upoređivali jedan deo dana sa svadbom, pa da nastavio - sprdnje radi. Nakon svečanosti kojoj kao gosti nismo mogli da prisustvujemo jer je to bilo moguće samo full memberima, usledile su čestitke i slikanje sa novim prslucima i full bojama.

Na ovu fotku je mislio Rile kada je govorio o kometarima koji će uslediti... Inače, kažu ovi domaći, da je svaki put kada bi pogledali u naša leđa sevnula ova crvena boja - ne znam šta im smeta :)))))

- - - - - - - - - - -

Dobro, naši smo, svi govorimo isti jezik, a šta ćemo sa ovim strancima, veoma interesantnim kao što ćete videti iz sledećih fotografija. Okrećemo se Bajkerovači, po ko zna koji put, hvala joj! I magična reč beše Schnaps!

Ove fotke su nastale nakon što smo ponudili nemcima da probaju naših ruku delo. Ovaj u sredini što gasi grlo Coca-colom, nagnu Dunju ljutu, strese se i u očajanju potraži spas u Šinkovićevim rukama. A kurva Ko-čoban, znajući, gurnu u Šinkovića ruke one pominjane male flašice od kisele pune rakije ne bi li namestio geg. I uspe u tome, nagnu švabo dunju iz kisele i tada poče žurka! :))))))))))) (pretpostavljam da iz razloga što i predstavnici našeg ministarstva unutrašnjih poslova redovno čitaju naše stranice, Šinković, Ko-čoban, Ildiko i ja, dobijamo nove stranice u dosijeima nakon ovih fotografija :) šta ćeš, život je to... )

- - - - - - - - -

Muzika je počela i žurka krenu svojim tokom, kao da smo u Smedereu kod Extrema, sasvim uobičajeno dobar parti, ispijanje alkohola, ludiranje i čavrljanje o svem i svačem.

Dođoše i Maratonci pa i snjima pročavrljasmo...

- - - - - -

Veče se bližilo kraju, ja sam pokušavao da održim ravnotežu držeći se za jedan stub od šatora dok su i drugi polako bivali pospanim. Ildiko je preuzela ulogu "čuvara žurke", ne mogu da se setim kako to domaćini zovu - imaju neki naziv, koji šalje alkoholisane članove na počinak da ne bi pravili čudesa. Dakle, Ildiko me posla lepo u bus i od tada vam ja ne mogu ništa reći, no da sam prespavao i put do Dervente, te se probudeh kada je trebalo jesti (po ko zna koji put) pred spavanje.

Jeli smo u centru grada i mogu vam reći da je isti zanimljiv i da mi beše žao što ga nismo obišli za dana. Pogotovo upada u oči da se crkve, pravoslavna i katolička, i džamija utrkuju koja će biti viša. Pa valjda zbog toga i ova pravoslavna u Derventi i jeste najviša u Bosni koliko sam shvatio domaćine.

Nakon jela, počinak.

- - - - - - - - - -

Kuća u kojoj smo boravili obilovala je spravama za oblikovanje tela i poboljšanja kondicije. Te mi to iskoristismo, ne bili iznojali sav taj alkohol i hranu koju smo nabacili u sebe proteklog dana.

U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH! :))))))))))))

Nakon gubitka kalorija, valja nadoknaditi iste. Ručak u predivnom ambijentu Etno kuće sa pogledom na Derventu...

Sve u svemu Rile i ekipa iz Dervente, zaduži nas dobrano i dadoše nam zadatak kao domaćinima kada oni budu došli do nas!

- - - - - - - - - -

Opraštamo se od domaćina i krećemo put Osijeka, popijemo pivce sa drugarima iz My Way-a...

- - - - - - - - - - - - - -

Ova blesava mađarica - navigator - ponovo se gubi u Slavonskom brodu, i nije se pokupila sve do Osijeka! Pih, a nismo je više vala ni slušali.

Predah uz karlovačko rođake i prijatelje u Osijeku:

Preko Vukovara i Iloka zapalismo kući. Inače, mnogo mi se svidela Slavonija i jedan od bitnijih zadataka, a slaže mi se i žena sa time, je da ovoga leta napravimo jednu dobru turu po ovom krajoliku ne bi li ga bolje upoznali i uživali u njegovim predelima.

- - - - - - - - -

I tako, bili, ostali živi, niko nas pojeo nije a čak smo i upoznali mnogo dobrih ljudi, pili i veselili se. Hvala Riletu i Gremium Derventa na gostoprimstvu i za njih jedan pozdrav: