Putovanja i akcije 2010.

Kod pobratima - Magyar Vándor-Rock Baráti Társaság - winter 2010.

Details: Category: Putovanja i akcije 2010.; Created on Tuesday, 07 December 2010 17:57; Written by Robert M.

04.12.2010. godine, naši pobratimi iz Mađarske - Magyar Vándor-Rock Baráti Társaság organizuju zimsko okupljanje na kom sa zadovoljstvom učestvujem sa ostatkom ekipe iz kluba. Nekako se potrefi da nakon neke naše fešte ubrzo Keše i ekipa iz Mađarske organizuje okupljanje bajkera, pa mu to dođe kao svojevrsna nagrada za umorne članove MK MUŽLJA i svojevrsno pražnjenje nakupljenog naboja.

MK MUŽLJA - MAGYAR VÁNDOR-ROCK BARÁTI TÁRSASÁG

Kopas ispred zastave pobratima.

I mogu reći da je ove godine baš bilo na delu pražnjenje! :)

Ovo je mala storija o tome kako se bratija iz Mužlje valjano provela u Mađarskoj...

Ka Budimpešti krećemo sa tri automobila: Ormai, Kopas i Biiber sa ženama Tilikom, Ditom i Marikom, i Kočoban, Joca, Kuk-lee i ja bez žena, a kasniije su nam se pridružili Zolika i Vilma. Krećemo na vreme kako bi na vreme i stigli - da ništa ne propustimo :)

Na put nas ispraća Kazi-lee, koji nije u stanju da napravi pasoš već godinu dana tako da je ostao kući za kaznu i propustio izuzetnu žurku.

Putujemo tristotinak kilometara ne bi li došli do našeg odredišta: NOSZTALGIA PUB.

Ova fotka je uslikana sutradan, nakon žurke kada smo išli na doručak.

No, oko 19 časova bili smo spremni da nas prime domaćini :) Na ulazu, kako i dolikuje, rakijica uz poklon pošto će uskoro Mikulaš (Sv Nikola).

Nostalgija PUB, čiji je Manager Edita, predsednikova žena i član Magyar Vándor-Rock-a, obiluje bajkerskom ikonografijom. Centralno mesto zauzima zastava kluba (fotka na početku storije), amblemi prijateljskih klubova:

Istina, postoji još jedan amblem koji mi nije stao u kadar (khhh khhh khhh) i to su boje Road Flyers, ne ove sadašnje već one plavičaste kada su u tom klubu bili još naši članovi Kopas, Biber, Joca... i koji su, u ostalom, odneli i taj amblem na poklon :) Sad kad prilagodimo boje i one postanu jednodelne, eto ti radosti za staklara, moramo opet nositi i taj novi na poklon (čitaj. sa nama nikada nije dosadno).

Po zidovima su okačene prišivke koje su dobili na poklon...

Okačeni su kolaži sa putovanja i žurki. Drveni enterijer dodatno stvara prijatan utisak. Inače, na spratu, pub raspolaže sa sobama tako da je i to jedna od povoljnosti. Sve u svemu, prijatan prostor da se čovek opusti i proveseli!

Što se tiče hrane i klope - vrh! Za večeru je služen Rakotkáposzta (srb. Sekeljgulaš), vrhunski ukus. Mudri domaćini su poslužili obrok sa dominantnim kupusom da bi predupredili potencijalne bolove u glavi kao posledicu prepijanja alkoholom...

Mi smo kombinovali ovo jelo sa prethodno valjano pripremljenom podlogom od piva i rakije. Međutim i pored izvrsnog ukusa nismo preterivali u konzumiranju ovog specijaliteta kako bi nakon obeda mogli da nastavimo sa zabavljanjem, što je pordrazumevalo nastavak pijuckanja, skakutanja ali i deruckanja, kako samo mi znamo :)))

Što se tiče pijuckanja, kao pobratimski klub imamo tu privilegiju da piće ne plaćamo! Znači, đavo je pušten! :))))) Iili bolje rečeno, veća količina đavolaka :))))

Dobru atmosferu dodatno su podgrejavala tri momka koja su u dva velika seta svirali dosta domaćih - mađarskih stvari, ali i stranih. Meni je bila super jedna domaća stvar koja je govorila o tome kako lete kitovi (Repül a bálna - by Republic)

Odlična muzika za ludo skakutanje!

I tako beše:

Inače što se tiče ekipe, karakteristično za okupljanja u organizaciji naših pobratima je da to nisu okupljanja velikog obima po broju klubova. Govorimo o nekolicini, pet, šest klubova, ali je zato i atmosfera intimnija, pogotovo kada se malko popije...

Čovek koji je na gornjoj slici skroz levo, free rider, zna sve textove pesama napamet! Ni jednu nisu odsvirali da od početka do kraja nije pevao sa muzikantima. Levo i desno od mene članovi klubova, nisam baš zapamtio imena klubova, a bogami ni njihova, eto razloga da se zaputim za Mađarsku prvom prilikom, da osvežim pamćenje. :)

Kako je veče odmicalo zapali smo u maniju poklanjanja :) Sva sreća pa nisam poklonio pasoše koji su bili kod mene. Ja sam, na primer, poklonio svoju omiljenu pljosku - od srca (istina kasnije sam u sebi razmišljao da alkohol više nije za mene:) ), dobio njihovu pljosku na poklon na kojoj su izgravirani neki stihovi posvećeni bajkerima koje još nisam baš shvatio (pomoćiće mi Marika, ona ih zna...).

Moj kum Joca je dobio na poklon minđuše, el presidente Biber pločicu sa natpisom President od jednog bajkera...

Sve u svemu, kako je vreme prolazilo sve smo se više naslanjali na šank i budalasili, tako da su žene počele da nas se stide :)

Reakcija naših lepših polovina na naše budalasanje:

Umesto lepo da budemo kulturni kao potpredsednik:

... i slikamo se kako priliči, mi smo se kreveljili sa konobaricama:

ccc....

Zolika, koji je sa Vilmom malko okasnio, imao je šta da vidi i zabeleži okom kamere!

No, kako svemu polako dođe kraj, tako je došao kraj i našem druženju u Nosztalgia Pub-u, koga ćemo se sećati sa nostalgijom :)

Krenuli smo na počinak, deo ekipe u rezervisane sobe, a oni koji nisu rezervisali kod Ištvanke na dom.

A kod Ištvanke i Andi, što bi rekao Joca Jurrasic park! Akvarijum pun leminga, mace i kuce, ne zna im se broj!

Sreći i radosti kraja nije bilo, a morali smo i po ješ jedno pivo da stučemo (verovatno nam nije bila dovoljna tona piva koju smo stukli u Pub-u).

Ufffff, samo kad smo zaspali!

Grupna sa Ištvankom i Andi:

Ujutru su nas Vandoroci dočekali sa doručkom da ne krenemo na put praznog stomaka. Kako i priliči... više ne želim da komentarišem gostoprimstvo! Svaka čast!