Ko je redovito isčitavao tekstove ove, sada mogu već slobodno da kažem - svojevrsne BIKE-O-PEDIJE (smatrajte da je ovim izraz bajkopedija registrovan i nemojte ga zloupotrebljavati), zna da Maratoncima nikada nije bilo strano da svrate do Mužlje i našeg kluba. Bilo da se nešto dešava ili ne. Tako su na primer: nedelju dana pre svih ostalih otvorili, nezvanično, naš susret 09. Došlo je vreme da uzvratimo posetu i posetimo našu braću u Doboju, na opšte zadovoljstvo, moram da priznam.

Ovaj ovde srećnik je Šone, naš domaćin, pored njega Ildi i Ruška, ko ne zna. Inače ima da popasem danas silne kritike u klubu što stalno forsiram svoju familiju u textovima zanemarivajući ostatak kluba, ali šta ćeš, svi smo ljudi pa i ja! :)

Elem na put od 330km, u jednom pravcu, krenusmo nas nekoliko iz kluba, ili bolje rečeno devet ljutih gusara...

I ove godine, kao i prošle, MK MUŽLJA nije zaboravila decu svog naselja i decu grada Zrenjanina. Znam da nismo otkrili toplu vodu, i svestan sam da većina klubova koja drži do sebe organizuje ovakve akcije društvenog aktivizma, ali kod nas to traje malko duže nego kod ostalih. Može se reći da je nama ceo decembar jedan veliki DEDA MRAZ mesec.

Tako ti je mala moja kada živiš u multikulturnoj sredini! Neka, što se nas tiče može i cela godina. A ovo je članak posvećen Ko-čobanu i ostalim članovima kluba koji su uspeli da izmame iskreni dečiji osmeh...

Dok su drugi radili i privodili godinu kraju mi smo se malko LJELJENČARILI u Ljeljenči kod Drakija! Beše to još davne 2009. godine i to 26.decembra ali tek sad dođe na red da vam pripovedam o ovom "ljeljenčarenju".

Dakle, putovali smo neobično dugo do Ljeljenče kako bi ispoštovali dogovor da ćemo popiti pivo s Drakijem. Pa da počnemo...

Po treći put klubski kod Husara i ekipe De Wheels. Ovoga puta na zimsku žurku, 05.12.2009. godine.

I kako to biva, što ti je neko bliži guzici, u većem ga broju posetiš. Ove godine smo zbog ovoga čak i nagrađeni...