Da ne bi previše pričali na početku storije dajemo u prilog printscreen dela sajta MK NO LIMITS kao ilustraciju...

Više možete pogledati na adresi http://www.mknolimits.com/mknlsusret2010.htm. Nama, sa druge strane, ostaje da pojasnimo šta se sve dešavalo na I moto susretu dragih nam prijatelja...

 

Prvo da napomenem da text pišem ja (Ildi) a ovaj pored mene je samo zadužen za tehnički deo posla (moj muž Rober), tako da text možda neće biti onakav na kakve ste navikli (što ne znači da će biti lošiji :))) ).

Dakle, 21.05.2010  I moto skup u Organizaciji Mk No Limits. Moram da kažem, vrlo nezgodan datum valjda najnezgodniji u celoj godini... Jedan vikend, dva dana, pet skupova.: Kikinda, Šabac, Ljeljenča, Senta i Doboj. Plus kiša, kiša i kiša... Neki su imali malu maturu, neki veliku, neki se krizmali ili kako se to već zove, a mi smo imali jednu obaveznu svadbu u Smederevu. Imaš da biraš kako kaže moja koleginica.

Nažalost u Doboj i Ljeljenču niko nije otišao i jako mi je žao zbog toga. Bela, Zriki i ja smo nešto kombinovali da odemo u petak a da se vratimo u subotu poslepodne ali kad sve krene nizbrdo onda se prepreke samo ređaju jedna za drugom. Bela radi u subotu ujutru, Robert ne može, Zrikiju stiže u podne gost iz Slovenije a ja... U nedostatku podrške nemam više nikakvu opciju. Sad je ispalo ovako al biće još prilike za sve.

(Prokleta da je!)

Mislim da je prethodna fotka dobra za ilustraciju, elem...

- - - - - - - - - -

U petak se pokupili Seba i Zriki i otišli kod Mk Zyntarew u Sentu, u subotu su im se pridružili Šinko i ekipa, a Bela i ja odlučismo da ipak odemo do dobrih drugara u Kikindu, red je!

U subotu ujutru sačekam Belu da odradi svoje i palimo via Kikinda! Neki bi pomislili da se previše družimo ali neka, on i ja se lepo slažemo i to je bitno. Za divno čudo ovaj put nismo imali nikakav exces, nikak kvar, nismo se čak ni izgubili kao što to znamo! Dakle, moj večiti kompanjon Bela.

Skup je bio na nama dobro poznatom mestu, na ranču. Opuštena atmosfera, bez preterane gužve, žurbe. Rekla bi više kao jedna veeelika žurka. Svi se lepo provodili, domaćini se zezali sa svima što je meni lično ok jer ja ne volim velike skupove. Verujem da je trebalo da bude mnogo više ljudi ali iz nekog razloga ih nije bilo preterano mnogo. Možda zbog vremena, previše skupova tog dana... Nije, ni bitno. Ekipa koja je bila tamo tog dana bila je sasvim dovoljna da nam ovaj skup ostane u pamćenju po mnogo čemu!

Iznenadila sam se jer je bilo jako puno Rumuna ali eto u nedostatku inspiracije nisam stigla da uspostavim komunikaciju sa njima :) Nije mi baš jasno kako... Bela bi verovatno rekao jer sam kisela i sva nikakva kada pijem Colu!

Kad smo već kod pića, bio tu jedan jako dobar štand sa rakijom! Čula sam da su ga ovi moji u petak u potpunosti osvojili! A i u subotu smo se držali tog štanda, istina ja sam popila samo tri čašice ( i posle me grizla savest, čak sam htela da odem i da nađem nekog pandura pa da proverim nivo alkohola u krvi da bi znala dal uopšte da krenem kući) ali je Bela preuzeo na sebe da popije i moj deo.

Jest da je lepo pakovanje, ali ni da primiriše Bajkerovači (ovo je dodao ovaj pored mene).

Uskoro stižu Goja, Maja, David, Edina,  Kuk-Lee, Nati,  Zolika, Šinko i više nismo sami! Ufff, što volim kad smo svi na okupu :)

I jedna moja mala umetnička rukotvorina u vidu Šinkovića na njegovoj novoj šedovki:

E tako.

- - - - - - - - -

Negde poslepodne, mali defile kroz grad koji inače nije bio dozvoljen ali kako je Ronja rekao: Mi idemo a oni nek vide šta će!

- - - - - - - - -

Bili su tu i tamburaši. Odsvirali malo pre prave svirke čisto da nas podsete da smo na salašu i ljudima se zaista svidelo! Pogotovo Mostarcima i Rumunima!

- - - - - - - - -

Uveče neki Guns tribute bend koji su zaista dobro pržili ali ne toliko dobro kao naši Gunsi prošle godine :)

Naši su polako otišli kući jer je svako od njiha imao još neki program za uveče i opet smo ostali mi sami ali kao i uvek savršeno smo se snašli!

Odavno nisam videla ove mostarce i baš mi je drago što smo bili malo zajedno!

Posle svirke krećemo kući jer opet ujutru obaveze, obaveze... Ali baš u to vreme stižu na fajront Ormai, Zriky, Biber, Seba i Slovenac da nas zamene. Reći ću samo da su ispoštovali kikinđane maximalno jer smo ih sreli ujutru kada smo krenuli u svadbu. Možda su ostali da im pomognu da raspreme ili da isprate goste...ko će znati!?

Sve u svemu bio je ovo jedan odličan skup. Pravi, opuštajući, sunčan dan na salašu gde se uvek osećaš kao kod svoje kuće.

- - - - - - - -

A da, neko je pominjao neku Pepeljugu. Pa iskreno rečeno ja curu nisam videla ali se priča da je veoma lepa, toliko lepa da se neobično svidela Zrikiju pa ju je poveo kući. Isprva je obitavala u njegovom autu, zatim u našem klubu, pa je kod Ormaia plašila mačke i ptice, pa se nanovo vratila u klub, tamo joj je valjda bilo najprijatnije. Uspeli smo nekako ovu nevaljalicu da fotkamo pa i ovih par fotki prilažem ovoj maloj storiji.

Dakle, Princeza sa početka pričice i još jedna od rešenih misterija XXI veka:

Cura nosi brendiranu obuću, a bogami i odeću:

No Limits Confection.

Ajd...